Професор др Илија Срдановић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести Војводине и редовни професор Медицинског факултета у Новом Саду, први је на изборној листи „Студентска листа – Студенти побеђују“. У јавности је већ месецима познат као један од најгласнијих говорника студентских скупова, а сада је његово име стављено на чело листе са 250 кандидата која претендује да буде главни противник владајућој већини на ванредним парламентарним изборима 25. октобра.
Рођен 1970. у Новом Саду, школован у Врбасу, Срдановић је дипломирао медицину 1995, специјализирао интерну медицину, субспецијализирао кардиологију и докторирао у истој области. Себе описује као човека који је „целог живота, у суштини, војник“ – најпре као регрут са пушком у руци током ратова деведесетих, затим као лекар у борби за животе пацијената и, на крају, као грађанин који се бори за слободу сопствене земље. У објавама које циркулишу уз његово име наводи се да је као војник прошао ратишта од Крајине до Косова.
Његов најјаснији национални став тиче се Косова и Метохије. Према сажетим политичким становиштима која су објављена уз његову кандидатуру, Косово и Метохија су за њега и за покрет неотуђиви део Србије. То решење, каже се, брани се искључиво поштовањем Устава Републике Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Тиме се дистанцира и од признања независности и од било каквог решења које би заобишло уставни и међународноправни оквир на који се Србија позива.
Други стуб његовог говора је однос према актуелној власти. Срдановић се залаже за потпуну демонтажу постојећег система и изградњу државе без култа личности. Институције су, по његовом тумачењу, отете. Избори 25. октобра нису обична политичка утакмица него одговор на питање које формулише као „Србија или мафија“. На скуповима је понављао да студенти нису добили правду после трагедије у Новом Саду јер су „најодговорнији и највећи кривци“ управо они који треба да истраже сопствену одговорност. У једном ранијем интервјуу рекао је и да председник Александар Вучић „врло добро зна да је у Новом Саду персона нон грата“.
Као лекар, посебно наглашава здравство. Залаже се за систем који гарантује апсолутну једнакост свих пацијената. Новац грађана, поручује, мора да се преусмери из националних стадиона у државне болнице, примарну заштиту и људе који тамо раде. Конкретна формулација која се везује за његов став гласи: лекар у сваком селу. То није само стручна критика него и политички програм – јавно здравље као приоритет уместо репрезентативних пројеката.
Четврта тачка је аутономија универзитета и улога младих. Академија, сматра, мора да буде ослобођена политичког притиска. Младост Србије има легитимитет и снагу да промени земљу набоље. Студенти су, по његовим речима, већ почели ту промену: пешачили су крвавим стопалима кроз државу, пренели идеју слободе и направили земљу бољом него што је била у тренутку када су изашли на улице. Крилатица „Студенти побеђују“ за њега није слоган кампање него гаранција.
Пета тачка је владавина права. Инсистира на јасној институционалној одговорности за друштвене пропусте и трагедије. Нико не сме да буде изнад закона. Та порука директно се надовезује на студентске захтеве настале после урушавања надстрешнице на новосадској железничкој станици 1. новембра 2024, догађаја који је покренуо вишемесечне блокаде и протесте. Сам Срдановић је због јавне подршке студентима позиван на информативни разговор у полицију.
Студентска листа се представља као велики шатор: реформистичка, антикорупцијска, окренута владавини права и транспарентности, без једног вође који би бацио сенку на остале кандидате. Ипак, име првог на листи неизбежно носи тежину. Срдановић није партијски функционер, није студент и није члан владајуће странке – критеријуми које је сам покрет поставио за кандидате. Његова биографија спаја струку, ратно искуство, универзитет и улицу. За једне је то спој патриотизма и професионалног интегритета. За друге је то знак да се студентски покрет, који је настао као грађански и антикорупцијски, сада јасно позиционира и на националном питању.
Избори су заказани за 25. октобар. Листа је предата Републичкој изборној комисији. Остаје да се види хоће ли порука „Србија или мафија“, заједно са захтевом за уставно решење Косова и Метохије и болницу уместо стадиона, мобилисати бираче изван студентског покрета.
(Србин инфо)
