Ивица Дачић није рекао реченицу. Не о сахрани, не о комеморацији, не о авиону који је тело донео из Хага. Од 27. августа, кад је Ратко Младић умро у затворској болници, министар унутрашњих послова као да је пропао у земљу Разлог није загонетка. Дачић је 26. маја 2011. био министар полиције кад је Младић ухапшен у Лазареву. Тада је говорио о претресима, о пушкама у кући, о човеку који се није опирао. Данас не говори ништа. Јер једна изјава отвара фајл који власт годинама држи у фиоци: ко је ухапсио, ко је издао, ко је после тога купио европски имиџ. Дачић је у том ланцу био министар. Зато се завукао у мишију рупу.
Александар Вучић није нем. Тртља по својим медијским тровачницама нон-стоп. Али, он „има распоред“. У суботу, док је у Дому војске трајала комеморација, председник је био у Нишу, на седници Главног одбора СНС, у незваничној изборној кампањи. У понедељак, кад је сахрана на Топчидеру, у Београд стиже председник Узбекистана, посета заказана — како каже — пре четири месеца.
Сат времена између протоколарних ручкова теоретички постоји. Политички не постоји. Брисел је већ упозорио да највише почасти затварају врата. Вучић бира врата. Ниш је гласачко тело. Дом војске је рачун. Узбекистан је алиби који се не да проверити. Сигурно је да може у понедељак да одвоји сат времена и оде на Топчидер. Председник Ћацистана је изабрао да не одвоји. То је одлука, не календар. Такође, ако не може у понедељак, зашто у суботу бар није отишао на комеморацију?
У истом вакууму стоји и патријарх Порфирије. Црква светог Луке на Видиковцу у понедељак ће примити ковчег. Патријаршија није издала саучешће, није послала владику на комеморацију као званични чин, није рекла ни „вечан спомен“. Ћутање је и овде политика. Многи су то већ свели на иронију: ваљда је и њему дошао у посету узбекистански патријарх. Шала је јефтина. Тачна је у једном: највиши црквени и највиши државни чин истовремено су пронашли разлог да не стану пред камере поред имена Ратка Младића. Дачић ћути јер је 2011. био министар хапшења. Вучић ћути телом, не долази на сахрану. Зашто ћути Патријарх?
Народна сахрана, како је зове син Дарко Младић, одржаће се без председника, без шефа полиције и без поглавара Цркве. Остаће ради-реда министар правде, који је био близак сарадник Наташе Кандић, званичници Бањалуке, који су својевремено причали да „Младић ђавола воли Србе и да мора да одговара“. То је довољно за таблоидну слику да „држава стоји иза“.
(Србин инфо)
