Александар Вучић одговорио је на тврдње да су студенти и опозиција били на мети шпијунског софтвера тако што је жртву пронашао у себи. После посете Руском селу код Кикинде рекао је новинарима да су блокадаши изнели сумње без иједног доказа и да су и сами признали да не могу да докажу.

„У овој земљи сам ја прислушкиван када сам био опозициони лидер. То су противзаконито радили и када сам постао председник. Јесам ли ја неке сцене правио због тога и прогонио некога у БИА касније? Никада.“

Поруку је заокружио тврдњом да опозиција не зна где су пут до Руског села или Наково–Мокрин, па зато измишља велике приче да привуче стране обавештајне службе. Блокада Правног факултета у Новом Саду одговорила је једном реченицом: „Па прислушкивали те твоји кадрови, Стефановић и Дијана. Она ти је сада ударна песница.“

Та размена није случајна. Само дан раније студенти су на првој конференцији за медије, уз СХАРЕ фондацију, Цитизен Лаб и Амнести, саопштили да је најмање 14 људи од почетка године било на мети Пегазуса и Новиспаја. Ројтерс и други светски медији пренели су налаз. Конгресмен Џо Вилсон назвао је то тоталитарном технологијом против народа који тражи владавину права. Вучић то сада своди на „сумње без доказа“, иако Епл шаље упозорења, а лабораторије потврђују инфекције. У истом даху себе поставља као човека кога су прислушкивали и као човека који није правио сцене. Порука бирачу у Банату: ја патим више од студената, и то без жалбе.

Одговор са Правног факултета враћа причу у МУП. Небојша Стефановић и Дијана Хркаловић нису били туђи агенти. Били су његови кадрови. У афери прислушкивања председника јавност је слушала како Хркаловић тврди да је Стефановић неовлашћено читао транскрипте Вучићевих разговора, и како је начелник службе за специјалне истражне методе Дејан Миленковић Багзи говорио да је председника и породицу прислушкивао по налогу Хркаловићеве. Сам Вучић је тада говорио да су органи утврдили да је његовом телефону неовлашћено приступано више од 1.600 пута. Дакле, кад данас каже да је он тај кога су прислушкивали, не говори о студентима и Пегазусу. Говори о рату у сопственом апарату. Студенти му то и враћају: није те прислушкивала опозиција. Прислушкивали су те људи које си сам поставио. А Дијана, додају, данас му је поново ударна песница.

Маневар је политички јефтин и опасен. Јефтин јер меша две ствари: стару унутаррежимску аферу и нови форензички налаз о спајверу против цивилног друштва. Опасен јер студентима поручује да њихови телефони нису тема, него његов осећај неправде. Пегазус се продаје државама. Новиспај је у Србији већ повезиван са уређајима одузетим у полицији. То није пут Наково–Мокрин. То је питање ко у овој земљи сме да упали камеру на туђем телефону без суда и без знања власника.

Вучић каже да се не жали. Не мора. Жалбу су већ поднели они којима је софтвер ушао у џеп док су организовали изборе и протесте. Правници из Новог Сада само су му напоменули имена. Стефановић. Дијана. Кадрови. Ако је икад био прислушкиван, круг је био кућни. Сада тај исти човек одбацује доказе о шпијунажи студената као мамац за стране службе. Између те две реченице нема пута до Руског села. Има само огледало.

(Србин инфо)