Александар Вучић је поново отказао скуп Српске напредне странке у Новом Саду. Митинг заказан за петак, 4. септембар, срушио се чим су улице показале да град није његов бина. Дан раније, у ноћи између 1. и 2. септембра, хиљаде људи прошле су Београдом и Новим Садом у знак сећања на 16 убијених под надстрешницом Железничке станице. Порука је била иста као већ 22 месеца: нема правде, нема одговорних, председник у овај град није добродошао. Он је одговорио јединим језиком који му је преостао — повлачењем.
На Инстаграму се представио као одговорни председник коме су „животи људи најважнији“. Рекао је да полиција не би чувала њега од грађана, него грађане од „огорчених“ који више не могу да трпе „терор на улицама“. И једни и други су му, тврди, грађани. Та реченица није државничка мудрост. То је изговор човека који је скуп најпре најавио као доказ снаге, а онда га склонио чим је видео да би морао да прође поред колона које памте 1. новембар 2024. године. Истиномер је избројао да је велики скуп у Новом Саду у последњих годину и по највљивао најмање седам пута. Ниједан се није одржао као онај митинг којим је хтео да „врати град“. Ово је осми бег, упакован као брига.
Није побегао неспреман. По наводима који су кружили уочи скупа, за Нови Сад је спремао око 5.000 људи у обезбеђењу: око 1.200 припадника жандармерије, полицију из других градова, људе из БИА, војнобезбедносних служби и, како се тврдило, чак и дилере доведене из Босне и Херцеговине. Слика је била јасна — град се не осваја говором, него кордоном. И поред тога је одустао. Ако ти треба армија да уђеш у сопствену земљу и да се обратиш „свом“ граду, ниси председник на окупу. Планираш окупацију, па се преплашиш и сопствене режије.
Нови Сад није отказан због инцидента који се није ни десио. Отказан је због инцидента који би се десио само његовом рејтингу. Зборови су већ звали људе из целе Србије да 4. септембра поруче да после пада надстрешнице партијски митинг на месту трагедије није добродошао. Ужице је показало да сусрети власти и улице више не пролазе без сукоба. После јучерашњих шетњи, са 16 минута тишине у Београду, Новом Саду, рачуница је постала још гора: или да дође под штитовима и изгледа као човек који град држи на нишану, или да остане у Београду и изгледа као кукавица. Изабрао је друго, па то назвао одговорношћу.
Правдање „да се избегну инциденти“ само открива шта је скуп требало да буде. Да је веровао да га Новосађани чекају на Тргу слободе, ишао би без 1.200 жандара. Да је веровао у сопствену причу о већини, није би му требала БИА као статисти у првом реду. Устакнуо је зато што зна да Нови Сад више није бина за његов монолог. То је град у којем је држава пустила бетон на људе, па две године касније још увек нема одговора ко је одговоран. Митинг у таквом граду није политика. То је провокација. Кад је видео да би провокација могла да му се врати у лице, сакрио се иза бриге за животе.Кукавица не признаје страх. Кукавица га преименује. Вучић је данас преименовао још једно повлачење из Новог Сада у председничку одговорност. Град који је хтео да „ослободи“ поново ће сачекати. Улице су синоћ већ рекле шта мисле о томе. Он је само потврдио да их је чуо — и да и даље не сме да им одговори у лице.
(Србин инфо)

























