Док се јавност бомбардује свакодневно кризама у форми времена, пожара, миграната…, Брисел систематски гради инфраструктуру која ће фундаментално променити однос између грађана, робе и државе.

Три паралелна процеса – дигитални пасош производа, дигитални идентитет и прекогранична размена најосетљивијих личних података – показују исту логику и циљ: стварање централизованих дигиталних кључева који омогућавају праћење, верификацију и, на крају тоталну контролу.

Од физичког производа до дигиталног записа

Док су Европу пустошили пожари, 20. јула 2026. године, Европска комисија (на чијем челу је Урсула фон дер Лајен) је покренула централни регистар дигиталних пасоша производа (ДПП). Званично, то је алат за „одрживост, циркуларну економију и боље информисање потрошача“. У пракси се крије нешто много веће и злокобније.

Сваки производ добија јединствену дигиталну идентификацију. Пре него што му се дозволи улазак на европско тржиште, економски оператер мора да региструје свој дигитални пасош како би царинске и службе надзора тржишта могле електронски да га провере. Подаци се чувају са временским ознакама и верзијама, а за одређене категорије предвиђено је чување до десет година.

 Први на реду су одређене батерије (електрична возила, лака комерцијална возила и индустријска) – обавеза ступа на снагу 18. фебруара 2027. Исто је већ најављено за гвожђе, челик и грађевинске производе. Технички стандарди покривају јединствене идентификаторе, носаче података, АПИ-је и протоколе за размену.

Иако сваки појединачни корак може звучати разумно (боља рециклажа, транспарентност, безбедност производа), збир ових корака ствара архитектуру дигиталне контроле за свет робе. Производ више није само физички објекат – он има дигитални идентитет, додељени одговорни ентитет и стандардизовани скуп података који се може аутоматски верификовати. Инфраструктура већ постоји. Проширење на нове категорије и додатна поља података постаје технички и политички једноставније.

 Белгијски супер-ГАУ: када дигитални кључ постане рањивост

 Истовремено, у Белгији је откривена озбиљна мана у систему дигиталног идентитета. Више од два милиона људи, осам од десет највећих банака и преко 60 државних институција користило је софтвер Цоннецтиве Сигнинг Еxтенсион компаније Нитро Софтwаре Белгиум. Софтвер повезује веб странице са белгијском електронском личном картом и омогућава правно валидне дигиталне потписе.

Истраживачи безбедности на конференцији ДЕФ ЦОН показали су да софтвер није довољно проверавао са којим веб-сајтовима је дозвољено да комуницира. Последице су биле озбиљне: могућност читања имена, адреса, националних регистрационих бројева и фотографија, варање корисника да унесу своје ПИН-ове и, под одређеним условима, извршавање злонамерног кода. Најопасније је то што су са компромитованим ПИН-ом и физичком личном картом у читачу могући неовлашћени квалификовани еИДАС потписи, који имају исту потпуно правну тежину као и својеручни потпис!

„Рупе“ у програму су од тада затворене, али је требало чак 146 дана да се реше сви пријављени проблеми. Истраживачи су нагласили да проблем није био са Итсме платформом, већ са Цоннецтиве/Нитро софтвером, али да је и он индиректно погођен.

 Порука је јаснија од техничких детаља: што више услуга – банкарство, уговори, приступ јавним услугама – зависи од дигиталног идентитета, већа је моћ и штетни потенцијал инфраструктуре која стоји иза њега. Једна слабо заштићена компонента може претворити „безбедносни кључ“ у главни кључ.

Осетљиви подаци грађана ЕУ иду ка Израелу

Трећи, можда најпроблематичнији део слагалице, тиче се прекограничне размене података. Упркос наводним политичким тензијама између ЕУ и Израела, Брисел наставља преговоре о споразуму који би омогућио Европолу да директно преноси личне податке израелским властима (Урсула је била међу првим политичарима, која је отрчала у Тел Авив да лично подржи Нетанјахуа чим је напао Газу, такође и Макрон, али и најбогатији човек света Елон Маск).

Према процурелим документима и званичним текстовима, нису у питању само подаци о осумњичених за тешка кривична дела, као што је у почетку писало у медијима.

Предвиђене категорије укључују, у изузетним случајевима када се процени као „апсолутно неопходно и сразмерно“, детаљне податке о политичким ставовима, верским или филозофским уверењима, чланству у синдикату, етничком пореклу, генетске податке, здравствено стање, сексуални живот и биометријске податке за јединствену идентификацију особе.

Још 2018. године, појединци у Европском парламенту су упозоравали на изузетну осетљивост ових података и различите правне и друштвене оквире у Израелу и ЕУ. Парламент је тада позвао на строге мере заштите, права на информације, исправку и брисање, као и спречавање даљег преноса података. Ипак, преговори се настављају пуном паром.

Све док су подаци у европском правном простору, примењују се правила ГДПР-а, надзор и правна средства. Чим пређу границу, поставља се питање: ко и како гарантује исти стандард заштите?

Надзор грађана

Три процеса нису случајно паралелна. Дигитални пасош производа ствара услове за праћење физичког света, а дигитални идентитет постаје централни кључ за приступ услугама и правним радњама, као и за праћење људи. Прекогранична размена најосетљивијих података проширује домет ове инфраструктуре ван граница ЕУ.

Ниједан од ових пројеката сам по себи не делује као потпуни надзор сваког грађанина. Али таква инфраструктура се гради. Када се једном успостави, њено проширење на друге категорије, додатне податке и нове обавезе постаје само ствар политичке воље, а не технолошких могућности.

Инцидент у Белгији показује колико је танка линија између „безбедности“ и системског ризика. Дигитални пасош производа показује како се физички свет претвара у свет података. Споразум са Израелом показује да најосетљивији делови ових података могу почети да се селе ван европског правног простора. А компромитован ПИН и очитана лична карта су довољни да било ко у ваше име може да склопи било који уговор, купи, прода… као да сте својеручно ставили потпис.

Извор: Провјери/унцутнеwс.цх