У Текеришу је у недељу, 16. августа, одржан „Час историје” посвећен српским комитама и четницима с почетка 20. века, пре свега потпуковнику Војину Поповићу — војводи Вуку, а затим су дочекани учесници 17. Церског марша који су препешачили више од 35 километара од Шапца. РТС овај народни програм није приказао, већ је у вести од 19. августа у први план ставио засебну државну церемонију и министарку Милицу Ђурђевић Стаменковски, која је на Текериш дошла три дана после марша, када окупљеног народа више није било.
YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА :
0:00 Историја као дуг према прецима
1:49 Песма комитама и јунацима Старе Србије
4:23 Поздрав гостима „Друштва српских домаћина”
5:37 Песме о Церу и српским војницима
8:18 Драмско казивање „Ја сам војвода Вук”
25:22 Песма о српским комитским четама
30:04 Славиша Павловић: Војвода Вук и четничка акција
47:14 Музички програм о Србији и Косову и Метохији
53:36 Косовски божур и сећање на српске мајке
57:45 Поезија Љиљане Браловић
01:06:17 Шта је изворно значила реч „четник”
01:12:49 Пауза до доласка учесника Церског марша
Два датума, два догађаја — и једна битна разлика
Текериш је у недељу, 16. августа 2026. године, био место живог народног памћења: на самом Текеришу, поредспоменика српским јунацима у Колубарској бици, одржан је културно-историјски програм „Друштва српских домаћина”, посвећен војводи Вуку и српској четничкој акцији, после чега су домаћини сачекали учеснике 17. Церског марша. Снимак програма бележи песме, драмско казивање, „Час историје”, поезију и поруке о чувању успомене на српске ратнике. На самом крају водитељка најављује паузу „док сачекамо учеснике Церског марша”, а потом и полагање цвећа „див-јунацима”.
Три дана касније, у среду 19. августа, РТС је објавио вест у којој је најпре наведено да је државну церемонију полагања венаца предводила министарка Милица Ђурђевић Стаменковски, а већ у следећем пасусу да је Церски марш одржан у недељу, 16. августа. РТС није дословно написао да је министарка пешачила са колоном нити да је присуствовала народном програму, али је два временски и организационо одвојена догађаја ставио у исти прилог без јасног истицања да се министарка појавила тек 19. августа. Таква монтажа информација оставља простор за погрешан утисак да је државна делегација била део великог народног окупљања.
| Датум | Шта се догодило | Ко је био организатор/учесник | Како је представљено |
|---|---|---|---|
| Недеља, 16. август 2026. | „Час историје”, културни програм, дочек учесника и полагање цвећа | „Друштво српских домаћина”, извођачи, грађани и учесници 17. Церског марша | Забележили Србин.инфо, СМС Ливе ТВ и снимци организатора; РТС није приказао програм |
| Среда, 19. август 2026. | Засебна државна церемонија и полагање венаца | Државна делегација на челу са министарком Милицом Ђурђевић Стаменковски | РТС је ову церемонију ставио у наслов и увод вести, а марш од 16. августа поменуо одмах потом |
Шта је РТС прећутао
У прилогу јавног сервиса нема „Друштва српских домаћина”, нема драмског програма „Ја сам војвода Вук”, нема предавања књижевника Славише Павловића, нема песама Јелене Крњајић, Зорана Готовчевића и Љиљане Браловић, нити слике окупљеног народа који чека уморну колону из Шапца. Због тога редакција Србин.инфо ово не види као обичан пропуст, већ као уређивачку цензуру: народни садржај је изостављен, док је политички функционер добио централно место у причи о годишњици Церске битке.
Чињенице које се могу непосредно проверити јесу датум РТС-ове објаве, формулација њеног увода и садржај снимка од 16. августа. Из њих произлази да програм и државна церемонија нису били исти догађај. Оцена да је реч о намерној режимској цензури представља уређивачки закључак Србин.инфо, заснован на томе што је јавни сервис изоставио народни програм, а накнадни долазак министарке претворио у главну слику обележавања годишњице.
Церска битка: прва савезничка победа у Великом рату
Историјски део РТС-овог текста доноси основне податке који нису спорни. Аустроугарска инвазија преко Дрине почела је 12. августа 1914, а пресудни ноћни судар српских и аустроугарских јединица на падинама Цера код Текериша уследио је око 23 часа 15. августа. Војвода Радомир Путник наредио је противнапад, док је генерал Степа Степановић образовао ударну групу и усмерио је ка кључним положајима. Повлачење поражених аустроугарских трупа преко Дрине углавном је окончано 20. августа, а из Шапца су се повукле у ноћи 23. на 24. август.
Према бројкама које је објавио РТС, српска војска је имала више од 3.000 погинулих и око 15.000 рањених, док је на аустроугарској страни било око 8.000 мртвих, приближно 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Победа на Церу била је прва победа савезника у Првом светском рату и снажно је подигла углед Србије међу савезницима. За руковођење операцијама Степа Степановић добио је чин војводе.
| Историјска тачка | Податак | Значај |
| Почетак инвазије | 12. август 1914. | Аустроугарске снаге прелазе Дрину и Саву |
| Први велики судар код Текериша | Ноћ 15/16. августа 1914. | Почетак одлучујућих борби на Церу |
| Однос снага | Око 200.000 аустроугарских према до 185.000 српских војника | Србија се супротставила бројнијој казненој експедицији |
| Исход | Одлучна победа српске војске | Прва савезничка победа у Првом светском рату |
| Цена победе | Више од 3.000 српских погинулих и око 15.000 рањених | Слобода је плаћена огромном жртвом |
„Час историје” за комите и четнике Старе Србије
Програм, 16. августа на Текеришу, је отворен поруком да је историја „учитељица живота”, али и збир херојских дела и жртава претходних генерација према којима данашњи Срби осећају дуг. Подсећено је да „Друштво српских домаћина” од 2014. у континуитету организује „Час историје”, а да су претходних година у Текеришу осветљаване битке на Церу, Колубари и Кајмакчалану. Овогодишњи програм био је посвећен комитама и четницима чије су борбе у Старој Србији претходиле победама на Куманову и Брегалници (00:00–01:39).
Израз „четник” у овом делу програма употребљен је у свом историјском, предратном значењу — као назив за добровољца у чети, односно комиту у Старој Србији и Македонији почетком 20. века. Тек у Другом светском рату термин је добио друго, широко познато значење за припаднике Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, што је водитељка програма и изричито објаснила пред завршну музичку тачку.
Војвода Вук између драме, историје и завета
Средишњи део приредбе било је драмско казивање „Ја сам војвода Вук”, у извођењу глумца Ивана Вучковића. Текст је пратио пут Војина Поповића од ратничког имена стеченог током четовања, преко Балканских ратова, Цера, Колубаре и повлачења преко Албаније, до Солунског фронта и погибије на Грунишком вису 29. новембра 1916. године. Пошто је реч о сценском тексту, а не о аутентичном звучном запису војводе Вука, његове реченице треба разумети као драматизован приказ историјских извора и сведочења.
У драматизацији је посебно наглашен кодекс Вукових бораца: забрана крађе, обавеза да се све узето за чету плати, дисциплина, заштита народа и најстрожа забрана узнемиравања жена. „Све што се за чету узима ја морам знати и то се мора платити”, гласи једна од пренетих наредби. Завршна порука представе сажета је у завету: „Чувајте Србију, не само од непријатеља, већ од заборава”, јер народ који заборавља јунаке постепено заборавља и себе.
Славиша Павловић: Од Старе Србије до Цера и Груништа
Књижевник Славиша Павловић одржао је „Час историје” на тему „Војвода Вук и српска четничка акција у Старој Србији од 1903. до 1912. године”. Вука је представио као настављача српске војничке традиције, од средњег века и устаничких јунака до четничке акције, Балканских ратова и Првог светског рата. Говорио је о Поповићевом рођењу у Сјеници 1881, породичном пресељењу у Крагујевац, школовању у 32. класи Војне академије и стицању ратничког имена после доласка у Стару Србију.
Павловић је подсетио на Мицка Крстића, Воју Танкосића и друге учеснике српске акције, на формирање добровољачких центара и на Вуково постављење за шефа Горског штаба. Навео је, позивајући се на спис Станислава Кракова, тврдњу да су 1904. била пријављена 904 силовања Српкиња у Старој Србији без поступања власти; та бројка је изнета у предавању и у овом тексту се преноси као Павловићев навод, а не као независно проверена статистика.
У делу о Првом светском рату Павловић је објаснио да је Србија формирала четири специјалне јединице, од којих је једну преузео Вук, и да је његов Јадарски четнички одред дејствовао на Церу. Према предавању, његови борци су изненадним нападима успоравали аустроугарске јединице и користили направе за далеко бацање бомби, назване „скакавци”. После погибије Воје Танкосића Вук је преузео команду над добровољачким јединицама, а његов одред је на Солунском фронту добио име Легија смрти.
Павловић је завршио потресним податком да је Вук погинуо на Груништу у 35. години, а да је већ наредног дана у Солун стигло писмо са фотографијом његове ћерке Слободанке, коју никада није видео. Гледајући младе учеснике марша, рекао је да можда не знају све чињенице о Церу и Вуку, али да их осећају преко косовског завета. „Не треба да не верујемо у неку бољу будућност”, поручио је, позивајући да се чува успомена на великане какав је био четнички војвода Вук.
Косовски божур, српске мајке и заборављена жртва
У име „Друштва српских домаћина” са Косова и Метохије, Данијела Симоновић Митић уручила је председнику удружења Нићифору Аничићу урамљени косовски божур са Газиместана. Аничић је захвалио, али и признао да су у говорима о рату често заборављени „наши најјачи јунаци — наше мајке Српкиње”, које су остајале са децом и унуцима, орале, копале и чувале огњишта. Затражио је да један од наредних скупова буде посвећен управо мајкама-мученицама Великог рата (53:36–56:44).
Потом су уследиле родољубиве песме Љиљане Браловић и музички део програма. Песникиња је позвала Србију да се „огласи и усправи”, да не буде „краткопамтилице”, јер кости предака, како је казала, ослушкују да ли их потомци памте. У другом делу изговорила је песму „Српски домаћин”, у којој тај појам није свела на иметак, кров или земљу, већ на живу реч, веру, писмо, породицу и државотворну одговорност.
Народ је био ту 16. августа — камера РТС-а није
Завршетак снимка отклања сваку недоумицу о редоследу догађаја. После последње песме водитељка Снежана Трифуновић Касаповић саопштила је да ће бити направљена пауза док не стигну учесници Церског марша, а да ће потом сви заједно положити цвеће српским јунацима. Дакле, културно-историјски програм, долазак пешака и народно одавање почасти чинили су једну целину 16. августа. Министарка и државна делегација нису део те снимљене целине.
РТС је 19. августа објавио опширну историјску ретроспективу и вест о државном полагању венаца, али није донео ниједан кадар приредбе „Друштва српских домаћина”. Јавни сервис је тако уместо живе слике грађана и младих који су пешачили више од 35 километара понудио протоколарну слику функционерке која је на Текериш дошла када је велики скуп већ био завршен.

Сећање које не може да стане у протокол
Церска победа није била победа једног кабинета, странке или министарства, већ војске и народа који су за одбрану земље платили огромну цену. Зато је смисао Церског марша и „Часа историје” управо у враћању памћења грађанима: кроз пешачење, песму, историјску реч, молитву и сусрет генерација. Војвода Вук у том оквиру није представљен као музејска фигура, него као симбол команданта који је тражио дисциплину, лични пример, поштење према народу и спремност на жртву.
Када јавни сервис изостави такав догађај, а простор уступи накнадном политичком протоколу, он не мења само редослед кадрова — мења и носиоца сећања. У Текеришу је 16. августа носилац сећања био народ који је дошао, говорио, певао, пешачио и чекао колону; 19. августа то је у РТС-овој слици постала министарка. Зато је најважније сачувати тачну хронологију: народна свечаност и Церски марш били су у недељу, државна церемонија у среду, а између њих су прошла три дана.
Цео програм погледајте у видео-прилогу. Посебно обратите пажњу на драмско казивање о војводи Вуку, „Час историје” Славише Павловића, поруку Нићифора Аничића о српским мајкама и завршну најаву чекања учесника Церског марша — тренутке који показују шта се 16. августа заиста дешавало у Текеришу, далеко од камера јавног сервиса.
Извор: Србин.инфо / Србин.инфо – канал Центар



























