Руски авион „иљушин“ ИЛ-76 од четвртка ујутру ангажован је на гашењу пожара, који од 5. августа гори у Делиблатској пешчари. Према подацима са сајта „Флигхтрадар24“, „иљушину“ је између слетања на нишки аеродром и новог полетања било потребно мање од сат времена да напуни 40 тона воде и крене у нову акцију.
Авион Ил-76 руског министарства за ванредне ситуације слетео је увече 19. августа ујутру на нишки Аеродром Константин Велики јер до тада режим Александра Вучића није никога хтео да зове у помоћ, није ангажовао ни десетине хиљада буџеташа запослених у Војсци и МУП-у, чекало се да све изгори…
Како показују подаци са сајта за праћење летова „Флигхтрадар24“, руски авион за гашење пожара је после једног од завршених налета слетео у Ниш у 9.51, а већ у 10.41 је поново полетео. Тачно 50 минута било је потребно да се авион напуни са више од 40 тона воде, које ће избацити на Делиблатску пешчару.
https://twitter.com/rtbalkan/status/2090383339811147861?
Портал Танго Сиx пише да аутоматским избацивањем воде из два резервоара може да се покрије површина 600 x 80 метара, при брзини авиона од 280 км/х и висини избацивања од 80 метара. Када је вода истовремено избачена у једном плотуну из оба резервоара, може да се покрије површина 400 x 100 метара.
Концентрација течности на тлу прелази пет литара по квадратном метру у центру зоне испуштања, постепено се смањујуц́и према периферији. Време избацивања воде је приближно осам секунди.
За разлику од других авиона за гашење пожара, који воду захватају директно са неке водене површине, Ил-76 се пуни на земљи пре полетања ка зони пожара. Због тога је неопходна адекватна инфраструктура за његово пуњење.
Због својих јединствених капацитета у гашењу пожара, овај авион у свету авијације носи надимак „водени бомбардер“. У питању је мултифункционална летелица са четири мотора, настала у Совјетском Савезу у Иљушиновом конструкторском бироу.
Те 1967. године план је био да се дизајнира комерцијални теретни авион који ће заменити „антонова“ АН-12. Конструисан је тако да може да испоручи тешку машинерију на удаљене и слабо приступачне пределе и то на удаљености од 5.000 километара за мање од шест сати.
Отпоран је на већину екстремних временских услова, због чега је замишљен као идеална летелица за слетање у Сибир или на совјетску територију унутар арктичког круга.
Први Ил-76 је полетео 1974. године и убрзо је постао стратешка совјетска транспортна летелица. Колики је био значај овог авиона за војску СССР-а показује и то што је совјетско ваздухопловство њиме обавило 14.700 летова за Авганистан, током којих је транспортовано 786.200 војника и више од 315 хиљада тона терета.
Посаду летелице чини пет особа, а може да понесе терет до 42 тоне.
Зашто Иљушин има стаклени нос?
Ил-76 је у свету авијације карактеристичан по – стакленом носу. Овакав специјалан дизајн омогућава пилотима неометан и широк преглед на терен испред њих током полетања, слетања, нарочито по неуређеним пистама (пожар се гаси у ванредном стању, нема идеалних услова), што је веома важна карактеристика за војне верзије летелице, које морају да користе импровизоване писте и у ратним зонама.
Стаклени нос је значајан и зато што омогућава инсталацију специјализоване електронске опреме за извиђање и надзор. Нос летелице може бити прилагођен тако да се у њега сместе сензори, камере или друга опрема неопходна за ове намене.
Конструктор Иљушин важи за једну од легенди руског инжењерства, а познат је по свом успеху и иновацијама. Сергеј Владимирович Иљушин је 1933. године основао производњу авиона под називом „Иљушин авијацијски компклекс“, који је сада у заједничком приватном и државном власништву, са седиштем у Москви.
Осим Руског Иљушина, канадера из других земаља (ЕУ и региона) за сада нема. Потребно је да држава Србија званично затражи помоћ, да би помоћ стигла. Велико је питање да ли је помоћ за гашење пожара званично затражена, судећи по томе да је тек сада затражен Иљушин.
Пре овог страховитог пожара, у резервату природе Делиблатска пешчара није могло да се буши (лежи на налазиштима гаса и нафте), ни да се гради ветропарк, постављају соларне плоче, подижу дата центри за вештачку интелигенцију и други пројекти који захтевају „чист терен“ без много вегетације, животиња, птица каква је (била) Делиблатска пешчара. Видећемо шта ће после пожара остати од овог величанственог резервата природе и строго заштићених биљних и животињских врста, као и околних села.
Данас (20. августа) је од ујутру док се није смркло Иљушин обавио пет летова и избацио више од 200 тона воде директно на пожар. Видећемо да ли ће наставити да гаси и током ноћи јер ватра и даље огромном брзином гута шуме и дошла је до многих села, ветар и изузетно висока температура погоршавају стање.
Ови летови у гротло пожара су јако напорни и за најискусније пилоте, посебно што морају да сваки пут иду чак до Ниша, што знатно успорава гашење. Нејасно је зашто не може да слети и напуни резервоар са водом на ближим аеродромима? Да ли су у питању заиста само услови (које има у руско-српском центру у Нишу) или му близак пријатељ Зеленског на челу Србије не дозвољава да слети у Београд из других разлога.
Србин.инфо, Н1
