У оквиру пројекта „Тимок мининг дистрицт“, Зи Ђин већ припрема отварање рудника на Малкој Голаји. Без дозвола, Кинези крче шуме, мењају водотокове река, на извориштима праве вештачка језера. У плану је измештање регионалне саобраћајнице Бор-Зајечар и електричке инфраструктуре, па и расељавање становништва из села, која се налазе у појасу од 126 квадратних километара. Спајањем рудника Чукару Пеки и Малке Голаје створиће се кумулативни ефекат, који може да значајно угрози животну средину. Истраживања се већ спроводе код Књажевца, Сврљига и Ниша, тако да се може очекивати да кинеска рударска колонија премрежи, девастира и отрује целу источну Србију, све у сарадњи са корумпираним режимом Александра Вучића.
Пише: Предраг Поповић
Кинеска компанија Сербиа Зијин Мининг почела је да реализује план за проширење пословне империје на истоку Србије. Уз руднике у Бору и Мајданпеку, које је преузео 2018. године, Зи Ђин намерава да пословање прошири преко Зајечара, Књажевца и Сврљига све до Ниша. За почетак, нови рударско-металуршки мега комплекс већ настаје спајањем рудника Чукару Пеки и Малка Голаје.
У реализацији тог плана учествује и Влада Републике Србије, која је припремила нови просторни план за општину Зајечар. Јавни увид у тај план је завршен пре десетак дана, 3. августа, али Зи Ђин је и пре тога већ почео да незаконито спроводи истражне радње, крчи шуму, а на извору Дубоког потока, који је притока Тимока, направљено је вештачко језеро. Истражне бушотине су отворене са дозволом за изградњу „привремених атарских путева“, која чак и не обухвата парцеле на којима се изводе радови.
Зи Ђин је у децембру 2024. основао фирму Малка Голаја Мининг д.о.о, а у марту 2025. године је објавио да је откривено налазиште у Малкој Голаји, која се налази само седам километара јужно од рудника Чукару Пеки. Према проценама Зи Ђина, у налазишту Малка Голаја налазе се резерве 150 милиона тона руде, око 2,81 милиона тона бакра и око 92 тоне злата. Геолошка истраживања још нису завршена, па постоји могућност да има још више рудног богатства. Зи Ђин је Градској управи Зајечара, у новембру 2025, поднео захтев за рударске истражне радове на простору Брестовац – Метовница, који обухвата око 60 квадратних километара. Планирано је отварање четири истражна окна дубока око 1,6 километара, односно до нивоа од 1240 метара испод нивоа мора.
Малка Голаја није замишљена као самостални рудник, него као нови рударско-топионичарски басен у оквиру Зи Ђиновог пројекта „Тимок мининг дистрицт“. Просторни план, који у интересу Зи Ђина припрема Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије, обухвата 126 квадратних километара. Предвиђено је измештање регионалне саобраћајнице Бор-Зајечар, као и измештање електричне и енергетске инфраструктуре, цевовода и других пратећих објеката. План предвиђа и пресељење становништва. Село Оштрељ, поред рудника Чукару Пеки, већ је напуштено, а таква судбина чека и зајечарска села Метовница и Николићево, па и сва остала „ако стручне анализе покажу да није могуће обезбедити повољне услове живота због рударских активности“.
У финансијском извештају за 2025. годину, компанија Сербиа Зијин Мининг приказала је пословни приход већи од 213 милијарди динара, уз чист профит од 130 милијарди динара, односно 1,1 милијарду евра. На име рудне ренте у буџет Србије је уплатила 97 милиона евра, а још 37 је потрошила на плате радника. Иако ће Чукару Пеки наставити да доноси највећу зараду Зи Ђину, Малка Голаја има изузетан значај. Процењено је да ће се експлоатација рудника Чукару Пеки завршити за 15 до 18 година, а у Малкој Голаји тек за 30 година, што ће Зи Ђину омогућити стабилност пословања.
Ипак, најважнији економски елемент у пројекту „Тимок мининг дистрицт“ представља нова топионица, чија изградња је предвиђена уз рудник на Малкој Голаји. Она би требало да има капацитет до 400.000 тона анодног и катодног бакра годишње. Зи Ђин је до сада извозио сирову руду или концентрат бакра. Нова топионица омогућала би прелазак на више фазе прераде, што би повећало приходе од извоза.
Зи Ђин је објавио планове развоја Чукару Пекија, Доње зоне и Малке Голаје, модернизацију постојећих погона и пратеће инфраструктуре, али не и вредност инвестиције. Пројекат за Малку Голају још није завршио фазу техничког пројектовања. Нема званичних процена колико ће тај рудник допринети производњи бакра и злата, колики ће бити извоз, колико ће бити отворено нових радних места, колика ће бити годишња рудна рента и колики ће бити приходи државе од пореза на добит. Осим тога, нису јавно доступни кључни технички документи, који би омогућили потпуну процену пројекта. Нема студије изводљивости, плана експлатације по фазама, процене годишње производње бакра и злата, али ни количине јаловине, не постоји план управљања отпадним водама, као ни потрошње воде и електричне енергије, па ни судије утицај на животну средину.
Досадашња пракса је показала да кинеској рударској компанији нису потребне све дозволе да би почела са радом. Изградња рудника Чукару Пеки је почела 2019. године, након што је Зи Ђин преузео пројекат од компаније Невсун Ресоруцес. Пробна производња је почела у јуну 2021, а званична 22. октобра 2021. године. Пуштању у рад рудника у Горњој зони Чукару Пекија присуствовали су представници компаније Зи Ђин, тадашња кинеска амбасадорка Чен Бо и Александар Вучић. У том тренутку постојало је неколико појединачних студија процене утицаја на животну средину, али већина до данас није добила сагласност Министарства заштите животне средине.
Студија процене утицаја за Доњу зону још није направљена. Иако рудник Чукару Пеки ради скоро пуних пет година, Министарство је тек пре три месеца дало сагласност на студију која се односи на управљање рударском јаловином. Кинези су применили систем за припрему јаловине за „паста-засип“, којим се део јаловине враћа под земљу, уместо да се одлаже на површинске депоније. Процењено је да се на тај начин смањује ризик од ерозије и цурења контаминиране воде, а повећава геомеханичка стабилност подземних просторија. С друге стране, тај начин захтева сталну контролу хемијског састава јаловине и дугорочан мониторинг подземних вода. Уколико се не обезбеди одговарајуће пречишћавање то повећава ризик од киселих рудничких вода, спуштање нивоа и промену правца кретања, па и контакта са сулфидним минералима. Постоји и опасност од додатног загађења ваздуха.
Експлатација је углавном подземна, што смањује емисије прашине, али проблем представљају вентилациона окна, дробљење руде, прерада концентрата и транспорт. Пошто у раду користи експлозивна средства, Зи Ђин је већ изазвао штетне сеизмичке ефекте. У селима, која су удаљена чак и више од десет километара од окна, промењени су токови подземних вода, пресушила су речна корита и бунари. Због проширења експолоатације у Доњој зони Чукару Пекија, Зи Ђин мора да направи потпуно нову процену утицаја на животну средину.
За Малку Голају у току је израда Стратешке процене утицаја за Просторни план подручја посебне намене који обухвата и Чукару Пеки и Малку Голају. Стратешка процена треба да одговори на питање: „Шта ће се догодити када више великих пројеката делује истовремено?“ Рударење у Бору, Великом Кривељу, Церову, Чукару Пекију и Малкој Голаји изазваће кумулативне ефекте на квалитет ваздуха, реке, биодиверзитет, емисије гасова, управљање јаловином, буку и саобраћај.
Велики проблеми могу настати када се пусти у рад нова топионица у Малкој Голаји. Иако Кинези обећавају да ће инсталирати савремену технологију, која може значајно смањити емисије сумпор-диоксида и осталих штетних честица, већи укупни капацитет прераде може повећати ниво загађења ваздуха. Топионица ће повећати ризик и од утицаја индустријског отпада и контаминираном водом.
У досадашњим студијама утицаја на животну средину, које је приложио Зи Ђин, недостаје анализа кумулативног хидрогеолошког модела, која би проценила међусобни утицај повезаних рудника на дугорочне промене водног режима. Не постоје ни стручне процене на екстремне падавине, ризик од поплава, сушне периоде и промене доступности вода у дужим периодима. За Малку Голају је нарочито важно стање шумских екосистема, миграционих коридора дивљачи и опстанак заштићених врста биљака и животиња.
Какав однос према биодиверзитету има Зи Ђин одавно се видео у Бору, па и у Малкој Голаји, где се без икаквих дозвола крче шуме, мењају водотоци и на извориштима праве вештачка језера. Уз све то, неопходно је направити реалну и дугорочну процену последица експлоатације руда и после затварања рудника. Како ће се извршити рекултивација простора, колике ће бити финансијске гаранције за санацију и мониторинг по завршетку радова.
Стратешка студија није завршена, али Зи Ђин већ годинама експлоатише руду у Борском басену, а већ је почео са припремама за отварање рудника у Малкој Голаји. За мање од сто милиона евра годишње, Србија је омогућила Кинезима да од Бора, Мајданпека и Зајечара направи рударску колонију. Пошто се истраживања већ спроводе код Књажевца, Сврљига и Ниша, ускоро ће цела источна Србија да буде девастирана и затрована. За ту еколошку катастрофу нису заслужни само Кинези, него већим делом режим Александра Вучића.
(Магазин Таблоид)
