YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

0:00 Увод и страх у врху режима
3:13 Криминална пирамида и одговорност после смене власти
6:44 Од протеста до изборне победе и одбране резултата
14:43 Поуке 5. октобра и опасност контролисане промене
20:02 Шатори, новчана давања и куповина политичке подршке
24:45 Вучићева изборна стратегија и контролисане листе
33:26 Отварање досијеа, службе и случај ресторана на Сењаку
39:50 Ко може на листу власти и ко спроводи притиске
43:54 Студентска листа, опозиционе колоне и покушаји поделе
47:41 Нови бирачи, застрашивање и одбрана сваког гласа
52:09 Удар на медије и заједнички информативни центар
1:01:51 Нове катастрофе, пад режима и завршна порука

У интервјуу за Србин.инфо и Јутјуб канал „Србин.инфо — Канал Центар”, Шкоро је говорио о страху у врху власти, везама политике и криминала, начину на који режим већ води предизборну кампању и пресудној улози студената, апстинената и дијаспоре. Према његовој оцени, изборна победа неће бити довољна ако грађани не буду спремни да одбране резултат, а будућа власт да утврди одговорност, одузме незаконито стечену имовину и из корена промени систем који је опстао и после 5. октобра.

Новинар и политички аналитичар Срђан Шкоро оценио је у разговору са Дејаном Петром Златановићем да режим Александра Вучића већ води предизборну кампању, иако избори још нису расписани. Према његовим речима, та кампања се не води само страначким скуповима и медијским наступима, већ новцем, притисцима, уценама, шаторским приредбама и покушајем да се студентска листа потисне из јавности.

Он тврди да власт припрема велики број контролисаних изборних листа, укључујући и привидно опозиционе и мањинске листе, како би расула гласове и смањила број мандата главном супарнику. Посебно је упозорио да би део парламентарне опозиције могао да послужи као оруђе за нападе на студентске кандидате. Шкоро, међутим, сматра да је управо јединствена и разнолика студентска листа једина снага која може да покрене апстиненте и дијаспору и тиме пресудно промени изборни исход.

Страх у врху власти и држава прожета криминалом

Разговор је почео Златановићевим навођењем сведочења о неуобичајено снажном обезбеђењу појединих људи блиских врху власти. Шкоро је одговорио да људи који су учествовали у разарању државе, како је рекао, најбоље знају шта су чинили и због чега страхују од расплета. Према његовој оцени, страх ће расти како се Србија буде приближавала изборима и могућој смени власти. Он је нагласио да су многи у владајућој структури свесно ушли у систем и да добро знају колики је степен криминала захватио државу. Због тога, тврди Шкоро, више није могуће јасно утврдити где престаје политика, а почиње организовани криминал.

„Направили смо нарко-криминалну државу и пирамиду у којој је све испреплетано, тако да више не знате где престаје политика, а почиње криминал — и обрнуто.”
Срђан Шкоро, 00:03:40

Шкоро је навео да ће нове државне структуре, уколико дође до промене власти, морати да утврде појединачну одговорност свих који су учествовали у злоупотребама. Тај посао, према његовој оцени, неће бити ни лак ни безопасан, јер ће људи који су стекли богатство захваљујући режиму покушати да заштите и себе и имовину. Он сматра да се мора испитати порекло имовине и одузети све за шта се докаже да је стечено криминалом и корупцијом. Та средства, каже, не смеју постати плен нових политичких погодби, већ морају бити враћена држави и грађанима. Њима би, према његовом предлогу, требало ојачати институције и људе спремне да се супротставе организованом криминалу.

Избори као тачка прелома

На питање да ли се власт може приморати на промене само протестним шетњама, Шкоро је одговорио да су шетње тек једна етапа борбе. Кључно је, по његовом мишљењу, доћи до избора, победити и потом одбранити изборну вољу грађана. Он верује да су унутрашњи сукоби у владајућој структури већ толико дубоки да ће, после изборног пораза, многи њени припадници почети да сведоче једни против других. Због тога би независно тужилаштво и професионална полиција могли да буду затрпани подацима о злоупотребама, новчаним токовима и кривичним делима. Али, упозорава, то ће бити могуће само ако нова власт не понови грешку после 5. октобра и не омогући носиоцима старог система да сачувају капитал и утицај.

„Шетња је фаза. Прво морамо да дођемо до избора, да они изгубе изборе, а када изгубе изборе — изгубиће и власт.”
Срђан Шкоро, 00:06:51

Шкоро сматра да грађани који буду гласали за студентску листу добро разумеју да борба неће бити завршена затварањем биралишта. Према његовим речима, режим би могао да покуша да оспори или измени стварни исход, али би се тиме суочио са отпором сличним ономе који је окончао власт Слободана Милошевића. Он очекује да ће се, када резултати постану познати, и унутар власти појавити људи који неће желети да ризикују сопствену слободу због туђег опстанка. Управо зато је неопходно прикупљати записнике, чувати свако бирачко место и јавно објављивати податке без одлагања. Изборна победа, закључује Шкоро, мора бити праћена истрајношћу грађана и јасним планом институционалног преузимања власти.

Зашто студентска листа смета и власти и делу опозиције

Шкоро је оценио да студентска листа изазива нелагоду и у власти и у појединим иностраним средиштима моћи, јер није потпуно предвидљива нити под туђом контролом. За разлику од Вучићевог режима, за који тврди да је дуго уцењиван и спреман да испуни спољне захтеве, нова студентска политичка снага представља непознаницу. У томе Шкоро види њену предност, јер би самостално изборена победа омогућила и самосталније одлучивање после промене власти. Он је подсетио да је Демократска опозиција Србије после 5. октобра била зависна од помоћи споља, што је, према његовој оцени, допринело очувању старог система. Овога пута, наглашава, не сме бити тајних погодби којима би се променила лица, а сачувао начин управљања државом.

„Што самосталније буде срушен овај режим, то се више отвара простор да самосталније одлучујемо о ономе што ће бити после њега.”
Срђан Шкоро, 00:15:13

Према Шкоровим речима, управо разноликост студентске листе представља њену снагу, јер може да окупи људе различитих политичких уверења око промене система. Он тврди да и власт и део опозиције покушавају да ту разноликост претворе у сукоб и поделу. Парламентарне странке које изађу у великом броју колона, додаје, неће придобити апстиненте, али могу да расипају гласове и нападима ослабе студентске кандидате. Зато Шкоро студентску листу назива једином стварном алтернативом постојећем поретку. Њен највећи задатак биће да сачува унутрашње јединство и одоли покушајима страначког, пословног и безбедносног уплива.

Механизам режимске предизборне кампање

У средишту интервјуа била је Шкорова процена начина на који ће Александар Вучић водити предизборну кампању. Он очекује политичко одуговлачење, могуће кадровске промене у Влади Србије и стварање привида да избори још нису извесни, док се режимска машинерија већ увелико припрема. Паралелно са тим, према његовим речима, биће подстакнуто оснивање великог броја изборних листа, нарочито контролисаних мањинских и привидно опозиционих. Њихова улога била би да узму део гласова, освоје појединачне мандате под повољнијим условима или остану испод цензуса и тако посредно помогну најјачој листи. Шкоро очекује да ће власт за те подухвате обезбеђивати потписе, медијски простор и организациону подршку.

Средство кампање које Шкоро описује	Циљ режима по његовој оцени	Могући одговор грађана и студената
Шатори, бесплатна храна, музика и новчана давања	Куповина привржености и стварање привида масовне подршке	Непосредни разговори са грађанима и показивање порекла и цене тих давања
Велики број контролисаних, мањинских и привидно опозиционих листа	Расипање гласова и одузимање мандата студентској листи	Јединствен наступ, висока излазност и препознавање лажних алтернатива
Медијска надмоћ и напади на студентске кандидате	Изолација студентске листе и изазивање сумње међу бирачима	Заједнички информативни центар, друштвене мреже и брзо проверавање чињеница
Притисци, привођења и застрашивање	Смањење излазности и обесхрабривање контролора	Правна помоћ, солидарност, масовна контрола избора и јавно бележење злоупотреба
Довођење бирача и спорни бирачки подаци	Увећавање броја сигурних гласова	Провера бирачког списка, пријаве, записници и паралелно бројање

Шкоро је шаторске скупове власти описао као непосредан одговор на студентске посете селима и мањим срединама. Док студенти, како каже, разговарају са људима лицем у лице, власт довози присталице, дели храну, приређује музику и ствара слику народног весеља. Он сматра да се сиромаштво намерно користи као политичко средство, јер се људима нуде једнократна давања, намирнице или обећања у замену за приврженост. Истовремено, функционери који наступају као део народа живе неупоредиво раскошније од људи којима се обраћају. Тај призор, према Шкоровој оцени, показује колико је понижен и материјално осиромашен део становништва на који режим рачуна.

„Они покушавају да наставе пљачку управо оних људи који под шатором седе и веселе се заједно са њима.”
Срђан Шкоро, 00:29:43

Гост је посебно отворио питање порекла новца којим се финансирају државна давања, велики грађевински подухвати и предизборне погодности. Шкоро је изнео сумњу да су појединци блиски власти, који су се претходно обогатили, постали и зајмодавци државе или финансијери послова од којих очекују будућу корист. Он је говорио и о наводним везама дела грађевинских послова са криминалним токовима, али за те тврдње у разговору нису предочени материјални докази. Зато се оне у овом чланку преносе искључиво као Шкорови наводи и питања која је отворио водитељ. Њихова озбиљност, међутим, упућује на потребу да будућа независна истрага испита порекло капитала, изворе финансирања и све погодбе склапане изван јавности.

Медијска блокада и улога парламентарне опозиције

Према Шкоровој процени, власт ће отворити своје телевизије, па и Радио-телевизију Србије, за људе који ће бити представљени као разноврсна и оштра опозиција. Истовремено ће покушати да створи утисак да студентска листа и њени подржаваоци не постоје или да нису способни да воде државу. Најважнији задатак такве привидне опозиције, тврди он, неће бити напад на Вучића, већ оспоравање појединаца који се нађу на студентској листи. Тако ће критика власти послужити као покриће за удар на јединог супарника који може да покрене нове бираче. У том смислу, закључује Шкоро, део парламентарне опозиције може формално говорити против Вучића, а стварно радити у његову корист.

„И власт и опозиција раде на подели и цепкању студентске листе. По томе се види колико их она заправо жуља.”
Срђан Шкоро, 00:44:43

Шкоро очекује много опозиционих колона на изборима, али не верује да било која од њих може да покрене грађане који годинама не гласају. Да је парламентарна опозиција могла да придобије апстиненте, каже он, учинила би то током претходних година. Студентска листа је, према његовој оцени, први изборни подухват који тим људима даје разлог да поново изађу на биралишта. Исто важи и за бројне грађане у расејању, који би могли да допутују у Србију и гласају за могућност повратка у уређенију земљу. Управо збир апстинената, дијаспоре и досадашњих опозиционих бирача Шкоро види као снагу која може да надвлада режимску машинерију.

„Ове изборе добиће апстиненти. А апстиненте једино може да покрене студентска листа.”
Срђан Шкоро, 00:46:37

Како помоћи студентима у предизборној кампањи

Из Шкорових одговора произлази да помоћ студентима не сме остати на изјавама подршке, знамењима на друштвеним мрежама и повременим окупљањима. Потребни су људи који ће обилазити села и градске четврти, разговарати са неодлучнима, проверавати бирачки списак и чувати свако бирачко место. Неопходни су и правници за хитну заштиту приведених, технички тимови за прикупљање записника, превоз за контролоре и добровољци који ће брзо разобличавати неистините вести. Јавне личности могу помоћи именом и угледом, али без покушаја да студентску листу потчине старим страначким круговима. Дијаспора, осим доласком на гласање, може да помогне средствима, знањем, међународним везама и надзором изборног поступка.

Посебан задатак независних медија јесте да створе мрежу у којој се проверене вести размењују брзо, а свака злоупотреба документује. Шкоро је поново предложио заједнички информативни центар који би повезао редакције, емисије и подкасте, а да им притом не одузме уређивачку самосталност. Такав центар би заједнички производио вести, слао извештаче на терен, делио снимке и пружао правну и техничку подршку угроженим новинарима. Његов значај био би нарочито велики у изборној ноћи, када брзина објављивања записника може спречити накнадно прекрајање резултата. Према Шкоровој оцени, ко успе да на тај начин организује независно обавештавање јавности, може трајно да промени медијски простор Србије.

„Потребан је јединствени информативни центар који би вас све повезао, а свакоме оставио његову самосталност.”
Срђан Шкоро, 00:53:37

Притисци, хапшења и солидарност

Шкоро очекује да ће се притисци повећавати како се избори буду приближавали. Према његовој процени, биће више привођења, оптужби за угрожавање безбедности, медијских хајки и покушаја да се јавне личности и активисти застраше. Такав поступак, међутим, не тумачи као доказ снаге власти, већ као последицу страха од пораза. Он сматра да грађани не смеју занемарити опасност, али ни дозволити да их она паралише. Одговор морају бити правна заштита, јавно бележење сваког случаја, међусобна помоћ и одбијање поделе на „наше” и „њихове” жртве.

„Они то не раде зато што мисле да ће убедљивије победити, већ зато што су лично уплашени.”
Срђан Шкоро, 00:51:47

Говорећи о положају новинара, Шкоро је навео сопствено искуство после пријаве због наводне претње, за коју је тужилаштво после девет месеци утврдило да нема елемената кривичног дела. Он је подсетио и на јавне осуде које су уследиле пре окончања поступка, због чега води судске спорове, између осталог и против Ивице Дачића. Према његовим речима, циљ таквих поступака није увек правоснажна пресуда, већ стварање пакла од живота, одвраћање саговорника и изолација неподобног новинара. Проблем је утолико већи што новинарска удружења и редакције често не показују једнаку солидарност према свим колегама. Без еснафског јединства, упозорава Шкоро, власт ће наставити да удара тамо где очекује најмањи отпор јавности.

После победе: нема новог 5. октобра

Шкоро је више пута нагласио да сама смена власти неће бити довољна ако систем остане нетакнут. Он се залаже за отварање досијеа, јавно објављивање података о злоупотребама, временски ограничено удаљавање одговорних људи из политичког и јавног живота и испитивање незаконито стечене имовине. Као пример је навео искуства Чешке после пада комунизма, где је јавност годинама упознавана са садржајем досијеа и улогом појединаца у репресивном систему. Србија, према његовој оцени, не сме поново да дозволи да носиоци старог поретка новој власти понуде новац, услуге или тајне у замену за недодирљивост. Ако се то догоди, политичка промена биће само смена управника над истом мрежом моћи.

Посебно упозорење односи се на могућност „контролисане предаје” у којој би се Александар Вучић повукао, а његова политичка и пословна мрежа наставила да управља државом. Шкоро одбацује могућност да се некажњено повлачење представи као цена мирне транзиције. Таква погодба би, каже, новим поколењима послала поруку да се издаја, пљачка и криминал исплате ако су довољно велики. Зато први потези нове власти морају бити јасни, законити и прецизни, уз независно правосуђе и потпуну јавност поступака. Циљ не сме бити освета, већ прекид некажњивости и онемогућавање да се сличан поредак икада поново успостави.

„Први потези морају да буду јасни, прецизни, хируршки тачни, да се та екипа одсече већ при првом ударцу.”
Срђан Шкоро, 00:14:09

Режим је, по Шкору, већ произвео превише катастрофа

На крају разговора било је речи о опасностима на градилиштима, нестручности, радовима на брзину и могућности нових несрећа. Шкоро је оценио да је сваки велики посао у систему без стручне контроле и одговорности потенцијална претња људским животима. Он је повезао студентски покрет са захтевом да се утврди пуна одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду и са широм борбом против корупције. Према његовим речима, Вучићев режим не може да преживи ни без нове катастрофе, јер их је већ превише произвео за народ и државу. Због тога наредни избори, закључује Шкоро, неће бити обична страначка утакмица, већ одлука о томе да ли Србија може да обнови државу, установе и основну одговорност.

---

УРЕДНИЧКИ ЗАКЉУЧАК

Шкорова анализа показује да ће средиште предстојеће кампање бити борба између две потпуно различите врсте организације. На једној страни налази се разграната власт са новцем, државним установама, телевизијама, контролисаним листама, притисцима и људима из сиве зоне. На другој су студенти, независни медији, апстиненти, дијаспора и грађани који морају добровољно да изграде мрежу поверења и контроле. Ако парламентарна опозиција буде расипала гласове и нападала студентску листу, њено деловање ће, без обзира на јавне пароле, помагати Вучићевом изборном плану. Ако, међутим, уступи простор новој политичкој снази и своју организацију стави у службу контроле избора, може допринети смени режима. Одлучујуће питање зато није само ко ће добити највише гласова, већ ко ће имати снаге да сваки глас сачува и после победе промени систем.

Извор: Србин.инфо