Прочитај ми чланак
На Богојављење се навршава 69 година од упокојења славног српског војсковође, команданта Прве армије, ослободиоца Косова и Метохије и Старе Србије, великог војводе Петра Бојовића.
Са својом Првом армијом, Бојовић је први пробио Солунски фронт и наставио да потискује окупаторске јединице, читавих 150 километара испред у односу на остале савезничке јединице. Те јесени 1918. године, војници под његовом командом редом су ослобађали Велес, Скопље, Врање, Лесковац и Ниш, а у Београд су победоносно ушли 1. новембра. Затим су наставили ослобађање Баната, Бачке, Срема, Славоније…
У књизи Антонија Ђурића „Црвена куга“ наводи се:“ Брозови „ослободиоци“ упали су у кућу војводе Петра Бојовића у Трнској улици под бројем 25. Много им се допала та кућа: радо би се уселили. Кад су ушли, приметили су војводин мундир преко столице, а на столу војводину шапку. Већ и сама чињеница да је Бојовић био „краљев војвода“ била је довољна да „ослободиоци“ примене силу: најпре су шутирали његову војводску шапку, а потом су, после грубих речи насрнули и на слабашног војводу, тада на завршници девете деценије живота. Војводин син Добросав скочио је да заштити оца, али је савладан снажним ударцима и убрзо потом упућен у робијашницу Сремске Митровице.“
То је онај војвода, што је једини на свету, рањен пушчаним куршумом у првом стрељачком строју, командујући: „Крените за мном!“
На годишњицу од упокојења, Заветници су обишли гроб заборављеног војводе Петра Бојовића, који је 1945. на таљигама превезен на Ново гробље. Кажу да је сахрањен у крпеним патикама. Захвалном српском народу, који је желео да испрати и опрости се од ослободиоца Косова и Метохије, комунисти су забранили да присуствује сахрани, па је војвода у тишини испраћен.
И јутрос, након готово седам деценија, крај породичне гробнице у којој почива са оцем, браћом, женом, синовима и кћерима, нисмо затекли никога. Није горела ниједна свећа! Поносни војвода гледао нас је са бисте, коју су му тек неколико деценија касније подигли захвални потомци бораца Првог светског рата, који је својим славним подвигом пробијања фронта војвода скратио за годину дана и тако спасао многе невине животе.
Вечна ти слава, војводо! Борићемо се да оживимо ону Србију јунаштва, поноса, славе и достојанства, која је изнедрила све оне ваше бесмртне дивизије и пукове, којима си командовао за слободу отаџбине и народа!
Српски сабор Заветници
