БИО4 кампус је пројекат Светског економског форума из Давоса и Владе Србије. У оквиру БИО4 кампуса који се гради у Београду, формира се и Национална биобанка или база генетских ресурса, у којој ће се складиштити здравствени подаци свих грађана Србије. База ће садржати и генетске ресурсе биљака, животиња и микроорганизама са територије целе Србије. Дигитални подаци генерисани из Националне биобанке биће повезани са Државним дата центром у Крагујевцу (иначе, налази се поред депоније смећа). БИО4 кампус заузима око 20 хектара, близу Института „Торлак“ у Београду.
БИО4 пројекат биће кључна веза између података грађана Србије, фармацеутске индустрије (Биг Пхарма) и Четврте индустријске револуције Светског економског форума (WЕФ). Главну улогу у пројекту БИО4 има Центар за четврту индустријску револуцију (Ц4ИР) у Србији.
Центар за четврту индустријску револуцију у Београду отворила је тадашња министарка науке, технолошког развоја и иновација Србије Јелена Беговић. Министарка Јелена Беговић, писао сам о томе 2023. године, била у Кини на летњем Светском економском форуму, где је био и Клаус Шваб, и том приликом је изјавила: ,,Заједно са Светским економским форумом отворили смо Центар за четврту индустријску револуцију, трећи у Европи, шеснаести у свету. Фокусирани смо на биотехнологију и вештачку интелигенцију“. За време мандата министарке Беговић, покренут је и пројекат БИО4. И на овом пројекту у Београду, сарађују фармацеутске компаније Запада и Кине, а Светски економски форум гради нешто као кинески социал цредит систем.
Национална обавештајна служба САД (ОДНИ) недавно је објавила документа која оптужују доктора Ентонија Фаучија за прикривање истине о пореклу вируса ЦОВИД-19 и финансирање лабораторије у Вухану и да је лагао под заклетвом. Откривена документа откривају и широку скривану мрежу од преко 120 биолошких лабораторија широм света под покровитељством САД, у којима се налазе и опасни патогени. Не знамо да ли је на мапи и Србија, али БИО4 подсећа на такав тип лабораторија и научног истраживања.
После ових доказа, грађани Србије морају да знају шта је БИО4 кампус који се гради у Београду, под контролом људи као што су Фаучи или Клаус Шваб. Да ли тај пројекта може да се реализује морају да се питају грађани Србије. Нико није питао грађане Србије, а држава је уговорила да предаје податке из здравствених картона грађана Србије страним компанијама и међународним организацијама и све се то финансира новцем грађана Србије.
Ово су основне информације и дилеме.
Влада Србије потписала је Меморандуме о разумевању са водећим светским биофармацеутским и технолошким компанијама како би оне отвориле своје развојне центре у оквиру БИО4. Да ли је то била иницијатива Владе Србије или Владе Србије само испуњава желе векиких и богатих из света? Да ли се за такве услуге добија новац, посао у свету?
Уговори су потписани са компанијама: Пфизер, Мерцк Схарп анд Дохме, Мерцк Гроуп, Роцхе, Такеда, АстраЗенеца, Новартис, Медтрониц, Аллоy Тхерапеутицс, Сwисс Роцкетс, као и са кинеском компанијом БГИ.
Циљ Ц4ИР СЕФ-а у Србији је да уведе вештачку интелигенцију у анализу великих биолошких података (Биг Дата), да кроз генетичко тестирање омогући кројење терапија према ДНК профилу појединца и да прилагоди правно-регулаторни оквир како би се омогућило брже тестирање и примена нових технологија.
Другим речима, Светски економски форум из Давоса отворио је свој центар у Београду, заједно са Владом Србије, да би променио законе и прописе и омогућио да се брже и лакше спроведу експерименти над грађанима Србије, и да би страним компанијама били доступни подаци свих грађана Србије, као и подаци у вези биљака и животиња са овог простора (слично су радили у Вухану у Кини, а изгледа и у Украјини). Све то финансирају грађани Србије.
Глобалне фармацеутске компаније не издвајају новац за изградњу и одржавање инфраструктуре БИО4 кампуса и Државног дата центра у Крагујевцу. Комплетне трошкове изградње и подизања ових објеката финансира искључиво Република Србија (државни буџет). Процењена вредност изградње и опремања прве фазе БИО4 износи око 413 до 450 милиона евра. Србија се задужила 200 милиона евра код Банке за развој Савета Европе (ЦЕБ), и 65 милиона долара код Саудијског фонда за развој (СФД). Остатак се покрива директно из буџета Србије. Државни дата центар у Крагујевцу изграђен је у потпуности новцем из буџета Републике Србије. Изградња прве фазе Државног дата центра који је отворен у децембру 2020. године, коштала је 30 милиона евра. За нове фазе проширења и пратећу инфраструктуру (додатне модуле, суперкомпјутере и соларне панеле) држава је првобитно планирала вредност инвестиције од 40 милиона евра. Међутим, укупна улагања у овај комплекс су брзо премашила очекивања, па су званичници потврдили да је до средине 2026. године ова инвестиција прешла 100 милиона евра. Стране компаније ће само плаћати закуп.
Подаци грађана Србије (попут медицинских картона или депонованих генома у оквиру домаћих истраживања) чуваће се у Државном дата центру у Крагујевцу, где ће своје податке чувати и стране компаније које ће имати своје развојне центре у БИО4 кампусу и користити податке из базе Државног дата центра за своје потребе. Биг Дата за Биг Пхарма, о трошку грађана Србије! После ће исте те компаније продавати скупе лекове држави Србији или грађанима Србије, а власници и директори тих компанија ће купити нове виле, јахте, авионе и приватна острва, а заступници у Србији нове станове и аутомобиле. Да ли мислите да је то поштено и нормално?
Центар за четврту индустријску револуцију у Србији, тј. Светски економски форум из Давоса, обећава да ће успоставити строге протоколе за складиштење и размену података, а држава гарантује безбедност и тврди да је коришћење података искључиво усмерено на научни развој.
Са друге стране, после доказа против Фаучија, нико више не верује да неће бити злоупотреба. Ако је Фаучи под заклетвом лагао око Вухана, онда он или неко као он на таквој функцији, може да лаже и око БИО4. Знамо како се долази на такве функције.
После случаја Сењак, да ли верујете полицији Србије? Ако је неко пре тога био толико наиван, после убиства на Сењаку, нико нормалан не може им веровати. Ако је начелник полиције то урадио на састанку мафије, шта је онда за њега да прода неке податке обичних грађана Србије?
Кад је шпански истражни судија Хуан Карлос Пеинадо донео одлуку да подигне оптужницу и покрене суђење против Бегоње Гомез, супруге шпанског премијера Педра Санчеза, наредио је и хитно одузимање њеног пасоша, забрану напуштања Шпаније и обавезу јављања суду два пута месечно. Судија тврди да би полицајци задужени за личну безбедност Бегоње Гомез могли да јој помогну у бекству. Пеинадо је у пресуди написао: „Нема сумње да би ти службеници, било на сопствену иницијативу или по налогу претпоследњих, могли да учествују у радњама које би олакшале такво бекство”.
На Осло Фреедом Форум-у оснивач Телеграма Павел Дуров причао је о томе како полиције и остали државни органи држава и Истока и Запада, желе да дођу до података грађана, да би онда те податке продавали криминалцима (а у случају Србије, и таблоидима). Дуров је причао и о понуди шефа француске обавештајне службе. Кад је одбио ту понуду, Француска га је ухапсила.
Чули сте и премијера Израела како говори о друштвеним медијима.
Сетимо се и случаја Епстин, који још није решен, још нико од моћних који су се иживљавали над девојчицама није завршио у затвору.
Да ли постоји полиција у свету која није корумпирана?
Дакле, кад причамо о безбедности података, прво што би требало да се запитате је: на основу чега или зашто би у овом случају веровали политичарима, службама безбедности и крупном капиталу, кад се зна да у свему другом лажу и варају, сад већ доказано на толико примера или случајева? Да ли верујете људима као што су ови са слике? Такви вам гарантују да неће бити зоупотреба, да све раде само за опште добро, у име науке…
Што се тиче финансирања БИО4, запитајте се да ли је поштено да неке компаније користе новац грађана Србије и њихове личне податке, да би направиле производе које ће продавати држави Србији (која ће онда грађанима рећи да је то бесплатно, а држава ће то платита новцем пореских обвезника) или директно грађанима Србије за велике паре?
Ако им не верујете и мислите да то није поштено, мората да ширите информације и свест о томе, да дигнете глас, не смете дозволити да неки сумњиви људи из Србије и целог света раде шта хоће са вашим личним осетљивим подацима и подацима ваше породице.
Нову власт чека много затварања.
Ако не буде затворен и Центар за четврту индустријску револуцију у Београду, знаћемо да су глобалисти и у нову власт убацили своје људе и да су правосуђе и полиција и даље под њиховом контролом.
Аутор: Никола Варагић
Извор: Србин.инфо
