Иако је Александар Вучић најавио да ће Србија до уторка потписати договор са мађарском компанијом МОЛ у вези са НИС-ом, тај споразум практично нема велику вредност ако руска страна не буде спремна да прода свој удео у нафтној компанији.

Према најновијим информацијама, Руси преко „Гаспромњефта“ и даље одуговлаче и не показују спремност да продају акције НИС-а мађарском партнеру. Стручњаци указују да без сагласности руске стране цео договор између Београда и Будимпеште остаје без правог ефекта.

Оваква ситуација ставља Вучића у изузетно незгодну позицију. Ако Руси наставе да одбијају продају, српске власти могле би се наћи пред избором – или да прихвате да НИС остане под руском контролом уз ризик од нових америчких санкција (што је немогуће нарочито у налету Вучићевог „увлачења“ Доналду Трампу), или да крену у национализацију компаније.

Управо национализација НИС-а представљала би велики политички ризик за Вучића и владајућу коалицију. Таква одлука би вероватно изазвала оштре реакције у делу јавности који подржава традиционално добре односе са Русијом.

Додатни притисак долази и са америчке стране. Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) дала је кратак рок до 16. јуна 2026. године за решавање питања власништва над НИС-ом. Ако до тада не дође до договора, Србија би могла да се суочи са новим санкцијама и проблемима у снабдевању нафтом. То ће наравно Вучић покушати да искористи за спин о „неопходности“ национализације НИС-а.

Енергетски експерти сматрају да Руси очекивано одуговлаче, рачунајући на могуће промене на глобалној политичкој сцени. Уколико тај сценарио потраје, Вучић би могао да се нађе у ситуацији „или-или“ – национализација или прихватање наставка руског власништва уз стални притисак Запада.

За сада званични Београд не коментарише могућност национализације, али политички аналитичари упозоравају да би такав потез могао озбиљно да угрози рејтинг председника међу делом бирачког тела које традиционално подржава политику балансирања између Истока и Запада.

Извор: Србин.инфо