Александар Вучић зна да којег год кандидата да испостави за председника, тај неће бити довољно јак да победи оног којег ће предложити студенти и којег ће присвојити побуњени део друштва. Стога, председник Србије ће највероватније заиста и поднети оставку на ту функцију за два, три месеца, како је најавио, расписати изборе, мирно их изгубити, али ће прећи на место премијера, реконструисати Владу Србије, и изгурати цео мандат, до почетка 2028. године. И, завршетка Експа.

Тако за Данас поједини извори, упућени посматрачи прилика, процењују оно што следи на политичкој сцени Србије.

Такође, неки наши саговорници сматрају да Вучић ни у каквом сценарију не може да се извуче, да на власти опстане, али се сви слажу да неће смети на парламентарне изборе пре законског рока.

Има две врсте властодржаца. Једни, који ту власт врше у име грађана који су их бирали, а зарад бољитка друштва из кога потичу. Ти су спремни да жртвују своју професију, породицу па чак и свој живот, за оно што су обећали бирачима. Њима није важна дужина мандата, популарност ни бенефит коју власт доноси, већ да обаве задатак са позиције на коју су изабрани – каже за Данас адвокат Синиша Николић, шеф кабинета убијеног премијера Зорана Ђинђића.

Други, који су на власти зарад себе и користи свог личног окружења, они који бивају изгласани на лажним обећањима, играјући на карту емоција најрањивијих група друштва, које ће са позиције власти задовољавати отварањем коцкарница, стадиона и ријалити програма, каже даље.

– Ти други су за друштво опаснији него страни окупатор, јер преузимају постепено све три гране власти и уводе медијски мрак. Нажалост, наш тренутни, дуговечни властодржац, спада у ову другу категорију – сматра Николић.

Анализирајући са Вучићеве позиције следеће потезе, које би председник Србије могао да повуче, саговорник каже да је реално очекивати следеће.

– Председник подноси оставку на велики, изрежирани митинг на Видовдан. Председница Скупштине постаје в.д. председника Републике. Председник Владе подноси оставку, а Ана Брнабић предлаже бившег председника Србије за мандатара нове Владе. Скупштина бира нову владу са новим-старим премијером, Александром Вучићем. Вучић са новим саставом владе лети кроз државу, спрема кампању, најављује велике пензије, плате и инвестиције. Ослободиће Косово, ујединити Србију са Републиком Српском, довести летеће аутомобиле из Кине и у исто време увести Србију у ЕУ – објашњава Синиша Николић.

Како каже даље, Ана Брнабић, в.д. председница Србије расписује председничке изборе за 27. септембар 2026. Кандидат грађанског блока вероватно побеђује кандидата Вучића, али га Вучић кроз своју владу и своје медије маргинализује, као некад Слободан Милошевић Милана Милутиновића.

– Потом Александар Вучић отвара Еxпо на пролеће и на таласу еуфорије својих бирача, можда расписује парламентарне изборе на лето 2027. А можда и не, бар док не изнесе нове хиљаде књига, које је у међувремену унео у кабинет премијера – закључује он.

„Робови свог претходног понашања“

Према речима Дејана Бурсаћа, истраживача Института за филозофију и друштвену теорију, напредњаци немају план за било које изборе који је повољан по њих.

-Њима прво долазе председнички, они морају бити одржани негде до краја маја следеће године, и ту је велики проблем јер они немају кандидата. Та странка није успела да створи другу особу осим Александра Вучића за ових…, колико већ постоје, 18 година, и сад су у великом проблему јер Александар Вучић не може да се кандидује за председника, што значи да ће нужно избацити кандидата који је слабији и за којег постоји велика вероватноћа да те изборе изгуби од било кога, будући да је друштвено незадовољство нагомилано – каже Дејан Бурсаћ.

Са друге стране, додаје, да СНС може да победи на парламентарним изборима, то знамо из историје, они би те изборе већ одавно расписали, јер су их четири пута до сад расписивали у ванредном року.

– Односно, четири пута су до сад расписивали ванредне парламентарне изборе, у последњих 12 година. Сад избегавају излазак на превремено гласање већ годину и нешто дана, и свима је јасно зашто то чине, зато што и даље немају, тј. можда и никад више неће ни имати бројке по којима могу да победе на изборима. Мени се у ствари чини да СНС чека…, они ту нешто покушавају, али они чекају неку повољну ситуацију која се можда никад више неће десити. У том смислу, они су робови свог претходног понашања. Кад би се суочили с неким протестом, био то Рибникар, Рио Тинто…, они би сачекали три месеца, шест месеци да се тај протест угаси, онда би изашли на изборе са својом изборном машинеријом и на тим изборима победили и тако решили то друштвено незадовољство – објашњава саговорник.

Мени се чини да је сад радикално другачија друштвена ситуација, друштво је много боље и много дуготрајније мобилисано против њих, додаје.

– Овај огроман протест у Београду, након годину и по дана да вам се скупи 200.000 људи, је то и показао, и мени се чини да Српска напредна странка у ствари чека неки догађај с неба који вероватно никад неће дочекати. Тај догађај је нешто што ће њима страшно подићи рејтинг, што ће студентима страшно спустити рејтинг, а време истиче и чини ми се да тај догађај они неће ни дочекати до момента кад ће се морати излазити прво на председничке изборе, а онда и на парламентарне – закључује Дејан Бурсаћ.