Представљање нове синдикалне иницијативе одржано је у простору „Миљенко Дерета“, у Добрачиној улици у Београду, а на трибини су изложени проблеми са којима се радници из иностранства суочавају приликом запошљавања, прибављања дозвола, лечења и обезбеђивања смештаја.

Један од оснивача је Абануб Мамдух, достављач из Египта, који је за портал „Машина“ говорио о разлозима за синдикално организовање и свакодневним тешкоћама страних радника. Према његовим речима, синдикат би требало да окупи раднике и раднице из више земаља, међу којима су Египат, Индија и Непал.

Мамдух је указао да проблеме не представљају само услови рада, већ и административни поступци, здравствена заштита, несигуран смештај и опасност да радник, након губитка посла, истовремено остане без прихода и крова над главом. Оснивачи зато најављују стварање сигурног места на које би страни радник могао да се обрати уколико му послодавац не исплати зараду, раскине уговор или га остави без смештаја и помоћи.

Вучић је још 2018. године најавио увоз радне снаге

Ситуацију у којој се Србија данас налази председник Србије Александар Вучић најавио је још 16. марта 2018. године, приликом отварања новог погона фабрике „Биз линк“ у Прокупљу. Говорећи о демографском паду и недостатку радника, Вучић је тада навео да Србија „сваког дана губи 107 људи“ и упозорио да ће држава, уколико се такав тренд настави, морати да увози радну снагу.

– Ми нећемо да имамо радну снагу за неколико година, мораћемо да увозимо радну снагу кроз неколико година – рекао је тада Вучић.

Он је своју изјаву повезао са падом наталитета, исељавањем становништва и пражњењем појединих делова Србије, наводећи да су Прокупље, Куршумлија, Блаце и Житорађа изгубили готово половину становника.

Упозорење због отварања немачког тржишта рада

Председник Србије је крајем новембра 2019. године додатно разрадио исту тезу, упозоравајући да ће отварање немачког тржишта рада убрзати одлазак људи са Балкана.

– Највећа мука ми је зато то у марту, кад Немачка пусти слободан увоз радника. Размишљамо шта да радимо и не знамо шта ћемо. То није фер према свима нама. Тиме ће све да нас униште, нас мање него неке друге, али све ће да нас униште. Али, смислићемо неке мере за то – изјавио је Вучић 29. новембра 2019. године.

Мере које би зауставиле масовни одлазак домаћих радника, међутим, нису стизале, па смо дошли до резултата који није спречио да Србија у наредним годинама постане велики увозник радне снаге. Уместо да се недостатак запослених решава пре свега растом зарада, побољшањем услова рада и повратком људи који су напустили земљу, све већи број послодаваца окренуо се довођењу радника из Азије, Африке и других делова света.

Томе је пре свега допринела уредба Владе Србије из 2022. године, која је омогућавала да послодавац, који запосли новонастањено лице, може да добије повраћај 70 одсто пореза на зараду и 100 одсто уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, а подстицај је могао да се користи до 60 месеци.

Међутим, Влада Србије је 12. јуна 2025. године донела пропис којим је та уредба укинута, а она је престала да важи 21. јуна 2025. године. Због тога се тај подстицај више не може наводити као важећа повластица за послодавце који у 2026. години запошљавају стране раднике.

Где онда послодавци остварују уштеду?

Иако не постоји опште правило по којем су порези и доприноси за странце мањи, ангажовање радника из сиромашнијих земаља за поједине послодавце ипак може бити финансијски повољније.

Уштеда може настати уколико радник прихвати нижу зараду од оне коју за исти посао тражи домаћи запослени, ако се смешта у заједнички и јефтинији смештај или ако га ангажује посредничка агенција по посебном пословном уговору. Додатно смањење трошкова може настати и кршењем закона: неплаћањем прековременог рада, незаконитим одбијањем трошкова смештаја и превоза од зараде, радом без одговарајућег уговора или пријављивањем нижег износа од стварно исплаћене зараде.

Десетине хиљада радника из иностранства

Национална служба за запошљавање издала је током 2023. године више од 52.000 радних дозвола страним држављанима, што је тада био највећи забележени годишњи број.

Од 1. фебруара 2024. године примењује се нови систем јединствених дозвола, којима се истовремено одобравају привремени боравак и право на рад, а евиденцију води Министарство унутрашњих послова. Према подацима објављеним у јуну 2025. године, у Србији је било више од 43.000 странаца са важећом јединственом дозволом, док је само у првих пет месеци те године издато приближно 14.500 нових дозвола.

Бројке из периода пре и после фебруара 2024. године не могу се непосредно поредити, јер су раније бројане све издате радне дозволе, док се по новом систему посебно посматра број тренутно важећих јединствених дозвола. Међу радницима који долазе у Србију налазе се држављани Турске, Индије, Бангладеша, Непала, Кине, Шри Ланке, Египта, Узбекистана, Киргистана и других земаља.

Најчешће раде у грађевинарству, индустријској производњи, саобраћају, достави, угоститељству, трговини и другим делатностима у којима послодавци тврде да не могу да пронађу довољан број домаћих радника.

Заштита странаца штити и домаће раднике

Оснивање Синдиката мигрантских радника Србије због тога није само питање положаја људи који су дошли из иностранства. Уколико се једној групи запослених дозволи да ради за зараду испод законског минимума, без плаћеног прековременог рада и без одговарајућих услова, такав модел врши притисак и на зараде и права домаћих радника.

Послодавац који може да замени домаћег радника слабије плаћеним и незаштићеним странцем има мање разлога да повећа плате, побољша безбедност на раду или понуди стабилније уговоре. Зато су контрола посредничких агенција, делотворнији рад Инспектората за рад, доступна правна помоћ и синдикално организовање у интересу свих који живе од свога рада.

Србија је тако, осам година након Вучићевог упозорења из Прокупља, заиста постала земља која масовно увози радну снагу. Истовремено, изостанак озбиљне политике задржавања домаћих радника довео је до парадокса: грађани Србије одлазе у Немачку и друге европске земље тражећи веће зараде и сигурније услове, док српска предузећа недостатак радника надокнађују довођењем људи из још сиромашнијих држава.

Извор: Србин.инфо