Вештачка интелигенција данас може да обави многе послове и многе остави без посла. Али не уме да кречи, промени свећицу на ауту или постави плочице у купатилу. А они који умеју, зарађују све боље
Некада је то била родитељска претња: „Учи школу или ћеш на занат.“ Диплома је гарантовала сигурност, а занат је био опција за „лоше ђаке“.
Данас тржиште рада и у Србији почиње да руши тај стереотип, кроз огласе за посао, плате и недостатак људи. Мајстори су постали тражени, а није реткост да се за неку кућну поправку чека и по неколико недеља. Њихове зараде често далеко прелазе просек.
Тим путем кренуо је Милан (39). Био је добар ђак, а распусте пред крај средње школе проводио би учећи занат. Одлучио је да не студира и не сели се у други град, већ да се посвети климатизацији и грејању.
Две деценије касније, има развијен посао и добру зараду. Каже, ради брзо и педантно па је тражен и шире од свог места. Све то није пало са неба.
„Тежак је ово посао, радиш од јутра до сутра. Мораш да будеш доступан, нема радног времена и викенда. Нема празника. Нема канцеларије. Моја је у комбију“, прича Милан за Међувреме.
Колико зарађују мајстори у Србији
Док под утицајем вештачке интелигенције многи данас остају без посла, Милан се за свој не боји. За сада робот не може да замени ситан људски рад.
Подаци о зарадама кажу да занатлије доста добро пролазе.
Током 2025. године изражен је недостатак радне снаге у занатским и квалификованим занимањима, што се директно одражава на висину понуђених зарада, подаци су Инфостуда. Послодавци су, на пример, за зидаре у просеку нудили око 226.500 динара, док су механичари могли да рачунају на око 220.800 динара.
Аутолимари су у просеку могли да рачунају на око 146.000 динара, аутомеханичари на око 130.000, док су фризери, лимари и козметичари углавном у зарађивали од 100.000 до 115.000 динара. Пекари су, у просеку, могли да очекују нешто више од 100.000 динара.
С друге стране, с последњим овогодишњим повећањем, почетничка плата у просвети износи 111.467 динара. Наставник са три деценије радног стажа зарађује око 130.000, слично као аутомеханичар. Лекари опште праксе око 140.000, специјалисти око 170.000, а медицинске сестре око 95.000.
Без обзира на високе зараде, млади се не одлучују толико често за занате. Томе сведочи и Милан, који каже да је доброг радника тешко наћи.
Слично је искуство и једног младог заваривача из Београда. Каже да бављење занатом нимало није лако и да зараде нису довољне. „На терену си десет до дванаест сати дневно. Напорно је и тешко. Зарада није лоша, али није ни нарочито добра“, говори он.
Може ли АИ да зида кућу
Вештачка интелигенција све је присутнија и већ утиче на смањење броја запослених у администрацији, корисничкој подршци, финансијама, маркетингу, чак и деловима ИТ сектора.
У свету је 36 одсто људи веома или донекле забринуто да би вештачка интелигенција могла да им угрози посао, док у Србији од такве могућности страхује 32 одсто испитаника, подаци су недавно објављеног Галуповог истраживања.
Засад не постоје званични подаци о томе колико је људи остало без посла услед веће употребе вештачке интелигенције, али саговорница „Времена“ из ИТ света сведочи све већој употреби АИ у тој индустрији.
Иако је на високој позицији у једној страној фирми, страхује да би у наредним месецима могла да остане без посла.
Док алгоритми све успешније решавају задатке у дигиталном окружењу, физички рад и даље остаје ван њиховог домета. АИ може да напише текст, обради податке или аутоматизује процесе, али не може да поправи инсталацију у старој згради или процени квар.
Све је јаснија нова подела рада између послова које технологија може брзо да научи и оних који и даље захтевају јаке руке, спретне прсте, искуство и сналажење.
Тако занати више нису алтернатива нити послови за „лоше ђаке“. Уместо тога, све је тачнија она друга досетка, да је занат злато.
