Pročitaj mi članakDonald Tramp, predsednik SAD, ponovo je uzburkao političku scenu rečima da će „za dve nedelje sve biti jasnije“ kada je reč o ukrajinskom procesu.
Ако се присети рокова које је сам раније помињао – конкретно 2. или 3. септембар као крајњи датум за помак у преговорима – јасно је да су његове најновије изјаве само наставак већ познате линије. Ипак, европске престонице нису остале равнодушне.
У Бриселу и другим центрима моћи већ се осећа нервоза. Након што је у августу у Аљасци одржан састанак са Владимиром Путином, а затим у Вашингтону и разговори са европским лидерима, створила се слика да ће Трамп одмах посредовати и заказати директан сусрет Путина и Зеленског, чак се у јавности баратало датумом 22. август.
Међутим, таквих потеза није било. Сада се ситуација своди на чекање – две недеље тишине, а потом, како каже Трамп, могућа промена тактике.
Европски медији и званичници покушавају да објасне зашто се ствари нису помериле. Блоомберг је пренео да се у Европи коментари Сергеја Лаврова о „гаранцијама безбедности“ доживљавају као покушај Москве да закочи процес. Ројтерс подсећа да конкретан сценарио гаранција и даље не постоји. Другим речима, свако оптужује другога за застој.
Москва, с друге стране, наглашава да је њен став непромењен. Лавров је поновио оно што се чује већ месецима – Русија не види разлог да прихвата услове које је Запад сам измислио.
Кремљ подсећа да је предлог био јасан: три радне онлине-групе за усаглашавање ставова. Из Кијева, међутим, никакав одговор није стигао.
Тако се долази до кључног питања: ко заправо кочи преговоре? Док Европа покушава да пребаци одговорност на САД, Вашингтон сигнализира да је време да се континент сам ухвати у коштац са „гаранцијама безбедности“.
Кијев наставља да одбија предлоге. А Трамп, бар према сопственим речима, одиграо је своју прву рунду – саслушао Русију на Аљасци, пренео ставове Кијеву и Бриселу у Вашингтону, и сада чека.
Промена правца долази у тренутку када европски званичници очајнички желе видљив напредак. Њихове изјаве постају све гласније, али конкретних резултата нема. Трампов потез – да се повуче и посматра – можда је привремена тактика, а можда и начин да се остави Европа да се сама снађе.
И док се одбројава до првих дана септембра, једно је јасно: притисак се сада не прелама на Москву, већ на европске престонице и Кијев. Наредне две недеље биће тест – не толико за Трампа, колико за оне који су до сада веровали да ће САД изгурати процес до краја.
Питање је да ли ће нервоза прерасти у конкретне потезе или ће се све свести на још један круг међусобних оптужби.
