Pročitaj mi članakTokom protesta u noći između 14. i 15. avgusta širom Srbije privedeno je više od 100 učesnika skupova, a prema snimcima sa društvenih mreža, došlo je i do policijske brutalnosti nad demonstrantima.
Међу приведенима била је и студенткиња Факултета политичких наука, Николина Синђелић, која се нашла у жижи јавности због тврдњи да је током привођења била изложена бруталном поступању, увредама и претњама Марка Кричка, команданта Јединице за заштиту одређених објеката и личности (ЈЗО).
Према Николинином сведочењу, Кричак ју је шамарао, лупао јој је главу о зид, а као последњи чин застрашивања – претио јој је силовањем.
Посве очекивано, јавно иступање са оваквим тврдњама покренуло је лавину реакција. Грађани и удружења за заштиту жена одмах су осетили потребу да Николини пруже подршку и затраже објашњења надлежних шта се те ноћи догодило.
Са друге стране, од званичника међу првима се огласио директор полиције Драган Васиљевић и рекао да нема доказе који могу да потврде наводе да је командир ЈЗО прекорачио овлашћења, те да, док их не буде имао, „свако нека ради свој посао, и Кричак и његова јединица“.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић отишао је корак даље и без предочених аргумената, изнео тврдњу да „није било везивања, вређања, нити било каквог малтретирања“.
Ипак, бивша државна секретарка Дијана Хркаловић изнела је „доказе“ за свој „деманти“ на Николинине тврдње. Без икакве задршке објавила је њене интимне фотографије које су, како наводи Николина, настале док је била малолетна. Поменуте фотографије је, у програму уживо, приказивао и коментарисао главни и одговорни уредник Информера Драган Ј. Вучићевић. И то све у тренутку када осветничка порнографија, након бројних апела удружења за заштиту жена и правника, коначно улази у Кривични законик.
Иако студенткиња Николина Синђелић припрема кривичне пријаве против Марка Кричка и Дијане Хркаловић, поставља се питање ко ће се њима бавити. Надлежни у Србији одавно нам стављају до знања да закони наше земље не важе једнако за све. Да се насиље на интернету ургентно решава када су мета чланови владајуће партије, док за „другу страну“ готово никада нема довољно доказа.
Подршка Николини од стране студената и грађана није изостала, нити ће. Али оно што изостаје је подршка свим становницима Србије да се осећају сигурно у својој земљи.
Николина Синђелић и други студенти који су последњих година постали мета притисака и напада, заслужују да дочекају дан када ће правда бити задовољена. То подразумева и да ће одговорни за насиље, претње и злоупотребе положаја – било да су у институцијама или медијима – сносити последице за оно што су чинили.
Власт, суочена с падом поверења и све мањом подршком грађана, реагује нервозно и непредвидиво. Сваки нови потез који води ка бруталности и кршењу закона само потврђује да се приближава њен крај.
Напредњаци су свесни да време њихове моћи пролази, да пуцају по шавовима и да је сваки нови поступак додатна потврда да не знају како да се носе са својим народом, за који су из дана у дан све свеснији да их не желе.
