Doktorska disertacija pod nazivom „Arhitektonski model kvir prostora: studija slučaja Beograda“ na Univerzitetu u Beogradu, Arhitektonskom fakultetu, iz 2017. godine, već na uvodnim stranama otkriva da se više bavi promocijom LGBTK ideologije nego arhitekturom kao naukom i strukom. Umesto analize urbanističkih parametara, materijala, tehničkih i prostornih rešenja, rad uvodi pojmove poput „kvir prostora“ i „kvir tela“, kojima se opisuju socijalno-političke kategorije, a ne arhitektonski fenomeni.

Проблем није у томе што се један аспект урбаног живота истражује, јер и мањинске групе користе градски простор,већ што је цела дисертација постављена као манифест за „нормализацију ЛГБТК идентитета“, уместо као архитектонска студија. На тај начин Универзитет је изгубио научни критеријум и претворио академски рад у идеолошку платформу.

Још већи апсурд јесте чињеница да је ментор овог рада био проф. др Владан Ђокић, тадашњи професор Архитектонског факултета, а данас ректор Универзитета у Београду. Као архитекта и наставник, Ђокић је својим потписом и присуством у комисији потврдио да овакав рад испуњава стандарде архитектонске науке.

То отвара више питања:

• Да ли је Универзитет постао место за академско истраживање или за идеолошку пропаганду?

• Како је могуће да рад који готово у потпуности игнорише архитектонску материју буде прихваћен као докторска дисертација на највећем државном универзитету?

• Да ли је ово доказ да и сама академска заједница служи као инструмент спровођења глобалистичке агенде, уместо да буде бастион критичког мишљења?

Рад овакве природе није случајан. Он се уклапа у ширу слику друштвено-политичког оквира у Србији последњих година, где се промоција ЛГБТ идеологије подржава на институционалном нивоу, а Универзитет служи као полуга легитимације.

Ректор Ђокић, који данас важи за човека којег приказују као некога ко се сукобљава са режимом, у овом случају је одиграо улогу посредника, својим ауторитетом је омогућио да рад који није у суштини архитектонски постане валидна научна дисертација. То је својеврсни академски печат на политички програм, а не на научно истраживање.

Ова дисертација предсатвља урушавања академских стандарда и доказ да Универзитет у Београду није имун на политичко-идеолошке диктате. Када архитектура постане изговор за промоцију „квир простора“ и „нормализацију ЛГБТК идентитета“, онда више не говоримо о науци, већ о инструментализацији факултета.

И ту лежи суштинско питање: ако је један од водећих професора и данашњи ректор био ментор оваквог рада, какве то стандарде Универзитет шаље будућим генерацијама и ком интересу служи?

Данас се све отвореније говори о Владану Ђокићу као кандидату за изборе испред студентске листе. Ми изражавамо озбиљну бојазан да такав кандидат, са толико „путера на глави“, никада неће моћи да буде адекватан противкандидат велеиздајнику Вучићу. Србија је и даље у огромној већини традиционална земља, најмање 80% народа стоји на вредностима породице, вере и идентитета и не жели да јој се под фирмом „архитектуре“ или „академских слобода“ намеће промоција ЛГБТ идеологије.

Целу докторску дисертацију можете прочитати на следећем линку Квир дисертација

Izvor: Srbin info

Oznake: burmaz, Vladan Đokić, kvir disertacija, rektor đokić, studentska lista