Pročitaj mi članak

Liman, trobojke i spomenik Đurišiću- skretanje pažnje režimskih „patriota“…

0

Da razjasnim- naravno da se slažem sa izgradnjom crkve na Limanu (i svugde drugo gde potrebe nalažu), ukrašavanjem naših gradova trobojkama i spomenikom Đurišiću, ali isto tako znam da ova pitanja nisu prioritet niti blizu toliko značajna koliko im se pažnje pridaje u medijima vlasti prethodnih dana.

Па зашто се, онда, толико форсира све ово? Разлог је једноставан. Скретање пажње као једна од техника медијске манипулације коју је Вучић довео до савршенства својим изазивањем вештачких криза које потом он „решава“ као што решава и све друго је ли.

И то је аксиом напредњачке политике- машу нам српском заставом испред очију док спроводе политику националне издаје иза леђа, коју ми, тако „заслепљени“ заставом „не видимо“ . И може се слободно рећи- што већа застава коју цртају – то већа издаја коју спроводе или спремају.

Што је већи њихов вербални, декларативни патриотизам, то је на делима горе Србији и Србима уопштено.

Па шта се, онда, маскира овим најновијим перформансима?

Одговор је наравно- дешавања на Косову и Метохији. Политика према овој српској покрајини и актуелна дешавања на северу КиМ су рак рана напредњачких „патриота“ јер су за актуелно стање ту они највећи кривци.

Наравно, и до 2012. је стање било напето, били су ту интереси Запада и тзв. власти у Приштини да се државност заокружи на читавој територији „Републике Косово“ али то није било могуће- све до доласка актуелне гарнитуре на власти.

Дакле Срби на северу КиМ су као политички фактор „преживели“ жуте лопове и издајнике али нису напредне патриоте. Стога, не постоји довољно велика црква, застава или споменик иза ког могу да се сакрију и „анулирају“ своју издају Косова и Метохије.

Јер онај ко је издао најсветију српску земљу кроз неколико споразума од 2012. до данас- све друго ће издати далеко лакше и брже. Зато, нека се „спреми“ Република Српска коју ће да „одбрани“ као што је и Србе на Косову и Метохији.

Нека се спреми читава Србија, где год има руда и других природних богатстава- да прође као источна Србија, одавно „отписана“ и „заборављена“.

Нека се спреме сви који мисле да ће ово проћи мимо њих јер неће- пошто у походу за очување власти ниједна цена није мала и све је на продају.

А свима нама преостаје или да се изборимо за опстанак или да се почнемо навикавати на нестанак.

Јер ово зло неће отићи само од себе нити престати да ради то што мора да преживи.