Ukoliko uzmemo kao potpuno opravdanu tezu da smo na ivici građanskog rata, onda su sinoćnja dešavanja u Novom Sadu samo predvorje, ili bolje rečeno, „generalna proba“. Plotun vatrometa na građane ispred prostorija SNS-a, kamenice, šipke, štangle i malobrojna policija, čije prisustvo se u svom tom haosu nije ni primetilo do pred sam kraj protesta.

Међутим, овај пут Новосађани нису пазили да не газе траву.

Одазвао се Нови Сад позиву студената да се изађе на улице. Маса људи се окупила око 20 часова испред студентског кампуса и кренула у колони ка Стражиловској, где се налазе просторије СНС-а.

Чим су се грађани приближили просторијама, засути су ракетама ватромета и топовским ударима од стране лица која неодољиво подсећају на хулигане са стадиона, а које ћемо у даљем тексту називати присталицама СНС-а.

Полиције није било нигде, па је одмах дошло до сукоба грађана и оних који подржавају владајућу странку.

Сцене су изгледале надреално и било је веома опасно наћи се у том тренутку у Стражиловској, али у односу на све оно што ће се касније дешавати испред просторија СНС-а на Булевару Ослобођења, ово је изгледало као дечја игра.

Као по команди, присталице СНС-а су се повукле у просторије, а маса је кренула даље ка Булевару Ослобођења и просторијама СНС-а, у које је већ био стигао и председник Српске напредне странке, Милош Вучевић.

На неких стотинак метара од страначких просторија био је постављен кордон Жандармерије, који је требало да заустави демонстранте да наставе даље. Међутим, кордон је био малобројан и „редак“, па грађани нису много преговарали са жандарима. После пар минута, маса је само јурнула кроз кордон, а жандари су остали немоћни пред налетом толиког народа. Трчали су и жандари заједно са демонстрантима ка просторијама СНС-а и некако су успели да се врате у формацију, направивши полукруг око просторија, те су грађани остали прекопута.

Испред просторија налазило се педесетак маскираних људи у црном, и сви до једног су у рукама држали дугачке палице и металне шипке.

Поново ватромет, али не онај слављенички, већ „у месо“. Плотун је трајао неколико минута, људи су се сакривали иза аутомобила и контејнера. Многи су били погођени, а ране које прави та ракетица су мешавина опекотине и раздеротине. Поред ватромета, на грађане су бацани топовски удари, који буквално избијају грумење земље од детонације. Затим су кренуле каменице и флаше. Колико су грађани трпели напад, толико ни полиција није била поштеђена као колатерална штета.

Надреална је била слика како полицајци стоје као статуе док је све то трајало.

Када су се лица испред просторија испуцала, бес грађана је дошао до усијања, па су почели да узвраћају каменицама и флашама.

Рат уживо

За разлику од многобројних протеста до сада, па и оних на којима је долазило до ескалације сукоба, овај пут су грађани били организовани и решени да по сваку цену узврате групи преко пута.

Људи су почели да навлаче маске, мараме и мајице преко главе и да се наоружавају чиме стигну—углавном летвама које су налазили на улици или их одваљивали са клупа. Неки су са собом већ понели палице.

У том тренутку појавили су се и ратни ветерани, који су стали испред кордона у прве редове.

У редовима демонстраната почиње да се шушка о томе како би се могло прићи просторијама, да ли да се пробија кордон или да се проба около, на задњи улаз просторија.

Нешто после 23 часа, на самом ободу протеста одједном почиње комешање и окупљање масе.

Разлог томе је што су демонстранти уочили групу од тридесетак маскираних људи са палицама, како из правца породилишта иду ка задњем улазу у странку, испред којег је велика травната површина која заузима простор до следеће зграде преко пута.

У том тренутку креће таква ескалација насиља какву Нови Сад не памти и која је подсећала на туче две навијачке групе, само много горе.

Око стотинак демонстраната је кренуло у јуриш на ту групу мушкараца, који су се разбежали по травнатој површини где је био потпуни мрак, а затим та група у бежању почиње да испаљује салву пиротехничких ракета и топовских удара, те су демонстранти стали у заклоне.

Почеле су да лете и бакље, па је цео тај кварт због тамно-наранџастог светла бакљи изгледао као гротло пакла.

Међутим, када је група маскираних испалила сав арсенал, кренуо је поново јуриш на њих.

Већина се разбежала, а тек неколицина је кренула да бежи на задњи улаз страначких просторија.

Метак

На улазу је остало неколико мушкараца, од којих већина није имала маске. Демонстранти су их брзо опколили и почели су силовито и брутално да их туку рукама, ногама и моткама.

У једном тренутку, човек крваве главе се склања од улаза заклоњен балистичком торбом, са пиштољем у руци подигнутим у вис.

Одјекнуо је пуцањ и маса је у стампеду почела да бежи, вичући: „Пуцају из пиштоља, имају пиштољ!“

Ко зна како би се завршило да се однекуд није појавио вод жандармерије, који је стао у кордон и препречио пут до улаза. Тек након 15 минута се прочуло да је пуцао припадник Војске.

Ко зна шта би било и како би ова репортажа изгледала да је метак погодио и усмртио некога. Одговор можемо да наслутимо.

Тензије након тога нису спласле—напротив, само су расле и атмосфера је почела да поприма изглед уличних грађанских обрачуна какве су могле да се виде у Украјини на Мајдану.

Демолирање кола без таблица

Са потпуно друге бочне стране, у односу на ону где је дошло до првог сукоба, опет се створила гужва.

Маскирани мушкарци почели су опет да се групишу испред задњег улаза у страначке просторије. Долазили су у мањим групицама из правца улице Бранимира Чосића, која је паралелна са Булеваром Ослобођења, преко великог паркинга.

Убрзо се скупило стотињак демонстраната, који су се кроз мрак, у две раздвојене групе, пробијали до присталица СНС-а.

Са обе стране се кроз мрак могло чути препуцавање ко сме код кога да дође. Опет је кренуо јуриш демонстраната, неко је бацио бакљу, па је простор иза просторија СНС-а опет био осветљен.

Поново је кренуо синхронизован јуриш, лица испред просторија су се повукла унутра, а на травнату површину је изашао кордон полиције.

Неко од демонстраната је у повратку на почетну позицију, на великом паркингу, уочио пет-шест аутомобила без таблица или са прелепљеним таблицама. Пошто се преко дана у медијима појавила фотографија колоне истих тих возила на Мосту Слободе, није било тешко сабрати два и два.

Неко из масе је рекао: „То су она кола са моста, то су кола чација.“ Било је довољно што је један од демонстраната рекао: „Лупај“, и за пет минута начињена је тотална штета на аутомобилима.

Свако возило је било пуно палица, боксера и бибер-спрејева, а у једном су демонстранти пронашли и војни нож. У гепеку једног од разлупаних аутомобила, демонстранти су нашли спортску торбу пуну бакљи, ватромета и топовских удара.

„Ратни плен“ су демонстранти разделили међу собом и употребили га против оних који су то донели са собом.

На самом булевару, где је главни улаз, народ је полако почео да се осипа, јер је већ био један сат иза поноћи.

Полиција је коначно могла бројчано да парира демонстрантима, па је почела са прегруписањем снага.

Након 15 минута уследио је силовит јуриш интервентне јединице из правца задњег улаза просторија СНС-а. Демонстранти су под налетом полиције потиснути на булевар. Ипак, полиција није изашла на булевар, већ је остала на уском простору између две зграде. Маса је почела да засипа полицију каменицама, а затим кренула у контра јуриш, који је само на кратко натерао полицију на повлачење, али им је убрзо пристигло појачање, па су потиснули масу поново на булевар, а и полиција је коначно избила на булевар, где се спојила у један кордон који је попречио булевар.

То је уједно био тренутак када је полиција успела некако да поврати контролу над хаосом и почела полако да потискује масу дуж булевара ка улици Новосадског сајма.

Колики је салдо разбијених глава, опекотина од ватромета, посекотина од флаша и масница од палица, још увек се не зна, али број сигурно није мали. Хитна помоћ је током вечери са више возила интервенисала и одвозила демонстранте, углавном разбијених глава и са опекотинама од пиротехнике.

Нови Сад је рањени град још од пада надстрешнице, а након синоћних дешавања на ту рану је досута со.

Разбијене главе ће зарасти, материјална штета ће се надокнадити, али оволика мржња која је створена ће тешко нестати, и ако се промени власт.

Балашевић би рекао: „Само да рата не буде“, али то у овом тренутку, нажалост, звучи као клише.

Izvor: danas

Oznake: građanski rat, metak, Novi Sad, protesti