Aleksandar Vučić izjavio je danas, a prenela Beta, da „ni jednog sekunda“ nije razmišljao o uvođenju vanrednog stanja. Iz usta čoveka koji je u prošlosti proglašavao vanredna stanja mimo Ustava, obarao izborne rezultate preko noći i šetao bulevarima okružen dugim cevima, zvuči kao odličan materijal za mim, ali ne i za utehu.

Не размишља ни секунду — али прича три минута

Класичан маневар: демантујеш нешто што нико није изричито тражио, али унапред припремиш терен да, ако то ипак учиниш, испадне да си био „принуђен“. У овом случају, Вучић унапред негира ванредно стање, док паралелно оптужује народ за „лудовање“ и медије за „малтретирање“. То су управо фразе којима се, по устаљеној матрици, припрема оправдање за репресију.

Озбиљност се не доказује тврдњом „ја сам озбиљан човек“

Свако ко мора да нагласи да је „озбиљан“ обично жели да прикрије управо супротно. Озбиљност се не показује тврдњама, већ поступцима. А у земљи у којој се председник редовно бави опскурним теоријама завере, судије назива „мафијашима“ и не штеди увреде за грађане, озбиљност је последње што ће просечан посматрач уочити.

Напад на правосуђе као још један напад на поделе

Оптужити судије и тужиоце да су „мафија“, само зато што су ухапсили функционере СНС-а, није ништа друго до директан притисак на правосуђе и порука да су једино лојални судије „наши“, а остали — непријатељи. Ово је опасно: подрива већ крхко поверење у институције и сигнализира да је једина легитимна правда она коју он одобри.

Јанковић као анти-теза: логика, не хистерија

Док Вучић бруји о завери, Владета Јанковић хладно, јасно и смирено објашњава реалну математику политичке ситуације: или избори и пораз СНС-а — или ванредно стање са већим насиљем. Вучић ту анализу назива „лудачким малтретирањем народа“. Али — ко се овде стварно понаша као узбуњени хистерик, а ко као трезвени професор?

Поново жртва – и кад хапси и кад га хапсе

Упадљива је перманентна глума жртве: иако је на власти већ деценију, он је увек „нападнут“, „угрожен“, „окружен мафијашима“, „уцењен изнутра и споља“. А ако му се неко приближи са законом у руци — одмах то постаје заверенички удар на државу.

Уместо закључка:

Кад председник државе каже да не размишља о ванредном стању, док у истом даху оптужује правосуђе за мафијашке везе и народ за лудило — онда грађани имају пуно право да размишљају уместо њега. Јер сваки пут кад он не мисли, ми на крају живимо последице те „озбиљности“.

Izvor: Srbin info

Oznake: vanredno stanje, vladeta janković, Vučić, izbori, kraj režima