Још једном је доказано, ништа се не препушта случају када се ради у режији Вучићеве партије. Присутни нису били грађани, већ статисти, масовно довожени аутобусима са различитих страна Србије, по већ виђеном шаблону: „по један сендвич, једна вода, једна јабука, и отворен кишобран, без обзира да ли пада киша“.
Да, добро сте прочитали. Преписка која кружи друштвеним мрежама, наводно између партијских координатора и „путника“, гласи:
„Кишобрани су на сваком улазу.
Унутра ћете добити по један сендвич, воду и јабуку.
Кишобран одмах отворити без обзира да ли пада киша. Тако смо на снимку бројнији.
Немој неко да узме више јер камере све снимају.“
🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣
Sledeći put njih 30 da drže po 2 kišobrana🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣 pic.twitter.com/NdR5EkyH0h— Čičan (@rade_trunic) August 4, 2025
У питању је брутално искрен водич за политички маскенбал. Нема ту места за достојанство, само за кореографију. Народ се не позива да сведочи, већ да статира. Не да се сети, већ да махне. На команду. Са отвореним кишобраном.
Ово није само увреда за све који су протерани током „Олује“. Ово је увреда за здрав разум, за историјско памћење, за сваку жртву. Ово је деконтаминација туге ради политичке користи. Уместо да се сећање одржи у тишини, она се гуши у ПР режији.
Ако је за режим најважније да кишобрани буду отворени ради бројности на снимку – онда је јасно да њима није битна истина. Ни правда. Ни бол. Важно је само шта ће се видети на телевизији.
Иронија је болна: прогнани Срби су некад ишли пешке, под кишом метака – а сада се под кишобранима броје страначки поени.
Срамота се не пере водом из флаше која се дели на улазу. И не заборавља се хлеб који се дели не из милосрђа, већ из потребе за статистиком.
Питање је: да ли је оваква Србија достојна тих жртава? Или смо пристали да нас ућуткују сендвичем и учине саучесницима у фарси.