Pročitaj mi članakJeste li videli Grokovu Eni? To je anime devojka iz radionice Ilona Maska — veštačka inteligencija osmišljena da bude vaš virtuelni saputnik. Digitalna devojka koja flertuje, mazi vaš ego i radi gotovo sve što joj kažete. Na prvi pogled, izgleda kao bezazlena zabava. Ispod površine? To je zavodljiva pesma — napravljena da zarobi generaciju mladića pre nego što nauče da koriste sopstveni mozak. To je personalizovana porno lutka — i moćni uništitelj dopamina, hormona zadovoljstva u telu.
Био сам гост у подкасту „Дневник једног директора“ код Стивена Бартлета када нам је пустио њен глас. Слатка, заводљива, увек послушна — чим сам је чуо, осетио сам језу. Ово није само трик. Ово је зависност као услуга, у аниме паковању и покретана истим алатима које смо некада користили за учење и размишљање. – каже Данијел Амен.
Као да гледам како дрвени коњ улази у Троју — не са војницима, већ са уништавачима допамина.
Поново смо широм отворили врата — пустили смо „звер“ у школе, домове и канцеларије, пре него што смо се уопште запитали: да ли је ово поклон… или Тројански коњ пун опасности?
Већ смо то доживели. Са видео-играма. Паметним телефонима. Друштвеним мрежама. Бензодијазепинима, алкохолом, марихуаном, опиоидима, чак и вештачким заслађивачима.
Прво смо прихватили погодност — па тек онда размислили о последицама.
Сада то понављамо — са алатом који не само да забавља и отупљује, већ замењује саму радњу размишљања. Цена тога могла би бити криза у развоју мозга.
Једна недавна студија са МИТ-а користила је ЕЕГ скенирање да би испитала шта се дешава у мозгу када људи користе АИ алате попут ChatGPT-а. Резултати су били алармантни: мождана активност опада — нарочито у префронталном и темпоралном режњу, областима задуженим за решавање проблема, планирање, памћење и језик. Чак и након што се алат уклони, корисници и даље показују смањену активност мозга. Тај пад, назван когнитивни дуг, сличан је обрасцима код деце која превише користе екране или у раној фази деменције.
Шта се заправо дешава? Препуштамо вештачкој интелигенцији оно што би наш мозак требало да ради. А када престанемо да се трудимо — мозак престаје да расте. Када препустимо посао — способности атрофирају.
Да ли ово води ка деменцији?
Звучи драматично, али према свему што знамо о здрављу мозга — није нереално.
Чувена Nun Study показала је да комплексност писања у младости предвиђа когнитивно здравље у старости. Што су реченице биле богатије и садржајније — то је мањи ризик од Алцхајмерове болести, чак и када је патологија присутна у мозгу.
Сада замислите генерацију деце која копира текстове из АИ алата уместо да их сами пишу. Какву мождану резерву они граде? Коју структуру губе?
Знакови су већ ту: слабија мотивација, емоционална тупост, ослабљено памћење, пасивно учење.
Када ChatGPT постане ваш први мозак, ваш прави мозак постаје помоћни.
Родитељи из Силицијумске долине су већ забринути
Иронично, они који праве ове алате не дају својој деци да их користе. Многи извршни директори из технолошке индустрије инсистирају на „без екрана“ правилима у уговорима са дадиљама. Без телефона, таблета, па чак и телевизора. Дадиље чак не смеју да користе ни своје уређаје док раде. Кршење правила значи отказ.
Зашто?
Зато што знају истину.
Знају да је пажња валута.
Знају да погодност отупљује мисли.
И не желе да њихова деца буду заведена истим алатима које су сами створили.
Ти исти родитељи уносе и строга правила исхране — само органска храна, без шећера, без прерађене хране. Јер знају да оно чиме храниш мозак — мења све. Они чувају своју децу као краљевску породицу. Можда би требало да се запитамо зашто.
Шта губимо?
Ако се АИ користи без контроле, можемо изгубити:
Менталну снагу (мање напора = слабији неуронски путеви)
Мотивацију и покретачку енергију (допамински систем тражи изазов)
Дубоко учење и памћење (нема трења = нема задржавања знања)
Отпорност (мозак расте кроз напор, не кроз пречице)
Радозналост (тренутни одговори убијају чуђење)
Креативност (зашто да машташ кад бот све смисли?)
Резултат? Друштво пасивних умова, ученика без допамина, одраслих без емоционалне повезаности — који никада нису изградили менталне мишиће да се носе са сложеношћу, неуспехом и изазовима.
Дугорочно, то може значити пораст деменције, депресије и научене беспомоћности.
Шта можемо да урадимо?
Волим АИ. Користим га. Предајем уз њега.
Користимо га и у медицинским анализама мозга.
Али он мора да служи нашем уму — не да га замени.
Ево како:
Користите АИ да појачате размишљање, не да га избегнете
Комбинујте задатке са и без АИ помоћи
Учите децу да прво пишу оловком, па тек онда уз ботове
Пратите сопствене навике — колико заиста размишљате?
Поставите себи једно дневно питање: Да ли је ово добро за мој мозак — или лоше?
Нисам против АИ-ја. Против сам пасивности. Јер када престанемо да се боримо — престајемо да се развијамо. А кад престанемо да користимо мозак — он се смањује.
Ово није ширење страха. Ово је љубав. Према деци. Према будућности. Према умовима који се још развијају.
Коњ је већ изашао из штале. Не чекајмо да згази оно што нам је најважније.
Градимо будућност у којој технологија шири наше способности — а не уништава их.
У којој је АИ други мозак. Никада први.
