Pročitaj mi članakNajnovije mere pomoći za nižu srednju klasu i siromašne, koje je nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prema mišljenju sagovornika Danasa, nisu osmišljene da iskorene siromaštvo, već predstavljaju još jedan u nizu njegovih propagandnih trikova koji se redovno aktiviraju kada politički rejting opasno sklizne ili se bliže izbori.
Подсећају да је сличан сценарио виђен и када је председник пред камерама изнео корпу са јефтиним намирницама и сабрао њихове цене, или када је са министрима јео сендвич са паризером.
Како кажу, као што ни паризер није искоренио сиромаштво, тако то неће учинити ни ове најављене мере.
Саговорници Данаса указују да се сиромаштво не искорењује привременим мерама, нити нестаје преко ноћи, већ да је за то потребна озбиљна и дугорочна и краткорочна страгегија на којој би требало да учествују људи из науке.
Такође, наши саговорници упозоравају да овакве одлуке не спадају у ингеренције председника Републике и постављају питање одакле ће се обезбедити новац за ову помоћ.
Питају се и како ће ове мере решити проблем сиромаштва, ако није реч о пропаганди.
Подсећају и да је актуелни режим потрошио милијарде на непродуктивне пројекте, међу којима је и Национални стадион чија је изградња у току, а које су могле бити преусмерене управо ка онима којима је помоћ најпотребнија.
Зато постављају кључно питање: хоће ли се председник одрећи стадиона да би помогао сиромашнима?
Шта је Вучић најавио?
Вучић је најавио да ће до 25. августа објавити мере за помоћ нижем средњем слоју и сиромашнима, односно, како је рекао, „онима који живе теже“. Мере би требало да ступе на снагу 1. септембра.
Како је Вучић рекао у видео изјави на свом Инстаграм профилу, једна од мера биће да цене најважнијих производа у трговинама буду ниже.
Следећа мера јесте да и за ту категорију друштва кредити буду јефтини, а трећа мера да и каматне стопе буду ниже.
Најавио је и покретање иницијативе за измену Устава РС о питању немогућности да извршитељи у извршном поступку одузму животни простор, једини стан или кућу у којој породица живи, што је четврта мера.
И пета мера односиће се на ниже цене огрева и, можда, струје.
Дан касније, гостујући на Информер ТВ, Вучић је најавио и да ће програм ограничити ниво маржи које трговци користе.
Говорио је и о томе да ако једна банка у Хрватској оствари 60 милиона евра профита, а онда та иста страна банка која долази из Словеније или Италије, оствари 250 милиона евра профита у Србији, онда, како је навео, „нешто није нормално“.
„Лепо, мало смањите свој профит. И баш ме брига шта ћете да причате било коме, смањите свој профит. Нису наши људи овце за шишање и време је да држава предузме такве мере и предузеће их“, најавио је Вучић.
„Пропаганда“
Економиста Божо Драшковић каже да се најављена помоћ сиромашнима и нижој средњој класи може сагледати из више углова, при чему као први и највидљивији издваја политичку манипулацију и пропаганду.
Према његовим речима, овакве мере имају првенствено функцију подизања рејтинга власти и стварања утиска да се држава наводно брине о социјално угроженом становништву.
„Суштински, овде се не ради о искреној борби против сиромаштва, већ о покушају да се заустави даље опадање популарности. То је потпуно у складу с оним што Вучић ради годинама“, сматра Драшковић.
Подсећајући на раније примере сличне пропаганде, Драшковић наводи представљање потрошачке корпе пред камерама, са набрајањем цена хлеба, соли, шећера и паризера, као и медијски перформанс са сендвичима, у којем је председник са два министра јео „јефтин паризер“.
„Све су то елементи једног истог наратива. То је континуитет пропаганде, а не суштинско решавање проблема“, наглашава он.
Други, дубљи угао, каже Драшковић, јесте питање одговорности и надлежности. Указује да председник државе није особа која би требало да води социјалну политику, те да је овакав ад хок приступ неозбиљан и погрешан.
„Сузбијање сиромаштва захтева стратешки приступ, и то је посао владе, а не председника. Потребне су јасно дефинисане краткорочне и дугорочне стратегије, темељне и одрживе, које код нас уопште не постоје. Тренутно немамо озбиљну економску политику ни у једном сектору, па тако ни у овом“, објашњава Драшковић.
Због тога, упозорава он, народ стиче лажну наду да ће се нешто најављеним мерама променити, а у стварности се ништа неће догодити, јер нема институционалних темеља ни воље за стварним променама.
Драшковић предлаже да уместо маркетиншке пропаганде, требало би окупити људе из научних области, као што су економија, социологија и политикологија, и направити озбиљну стратегију социјалне политике, како би се сиромаштво стварно смањивало, а не само прекривало.
Драшковић поставља и питања: одакле ће држава финансирати ову помоћ и да ли ће Вучић одустати од скупих и непродуктивних пројеката, попут Националног стадиона, зарад сиромашних?
„Вучићу је очигледно драже улагање у Национални стадион него решавање сиромаштва. Треба га питати: одакле новац? Како ће се тај проблем решити дугорочно, ако није реч о пропаганди? Зашто се средства улажу у пројекте без икаквог повраћаја за друштво, док се истовремено игноришу основне потребе сиромашних грађана?“, упитао је Драшковић.
Колико је сиромашних у Србији?
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији је 2024. године 19,7 одсто грађана било „у ризику од сиромаштва“, што значи да су имали месечна примања мања од 35.606 динара ако живе сами, или испод 74.773 динара ако су четворочлано домаћинство с двоје деце.
Када се урачунају и они који су материјално ускраћени или живе у домаћинствима где готово нико не ради, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености расте на 24,3 одсто.
Ако је у Србији прошле године живело око 6,6 милиона људи, онда је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености било приближно око 1,6 милиона грађана.
Најугроженији су старији грађани – чак 23,6 одсто људи старијих од 65 година спада у ризичну групу.
Иако се те стопе благо смањују у односу на претходну годину, више од половине домаћинстава у Србији (52 одсто) каже да с муком саставља крај с крајем, док их је само 0,6 одсто изјавило да живе „веома лако“.
„Вучићеве мере за сиромашне неће променити ништа, као што није променио ни јефтин паризер“: Пропаганда пред изборе или стварна брига? 3
Извор: РЗС
Коментаришући ове званичне податке, Драшковић посебно критикује израз „ризик од сиромаштва“, који, како каже, звучи као еуфемизам и умањује тежину проблема.
„Када кажу да 24 одсто грађана живи у ризику од сиромаштва, то заправо значи да четвртина становништва већ јесте сиромашна, и то на различитим нивоима – од потпуне беде до преживљавања. Тај израз је подвала која неће да каже да ти људи нису у ризику, то су људи који живе у егзистенцијалној неизвесности, заједно са својим породицама“, каже Драшковић.
„Мере могу да направе и друге проблеме“
И економиста Љубомир Маџар оцењује да изненадне и политички мотивисане мере прерасподеле дохотка, попут најављене помоћи нижој средњој класи и сиромашнима, не могу донети ништа добро.
Како истиче, такво форсирано задирање у економске токове, које иде мимо природних законитости тржишта, не може дати успешан резултат.
„Да сам у позицији да саветујем, као што нисам, рекао бих: држи руке даље од тога“, каже Маџар и додаје да вештачке, плански осмишљене интервенције у расподелу дохотка могу изазвати више штете него користи.
Он не негира важност социјалне политике, али наглашава да се она мора водити на нивоу узрока, а не последица – потребно је најпре схватити зашто долази до економских неједнакости, па тек онда реаговати системски и промишљено.
Говорећи о практичним проблемима у спровођењу оваквих мера, Маџар изражава сумњу да ће постојати квалитетни и правични критеријуми за одређивање ко је заиста сиромашан и коме помоћ припада.
Упозорава да статистички подаци о приходима нису потпуни, јер бележе углавном плате, пензије и формалне изворе, док многи грађани остварују додатне приходе кроз сиву економију, имовину, пољопривреду или допунске активности које нису званично регистроване.
таквој ситуацији, упозорава он, држава би могла помоћи онима којима помоћ није најпотребнија, док би они стварно угрожени остали ван система.
Највећа штета, сматра Маџар, може настати ако овакве мере наруше радну и предузетничку мотивацију.
„Ако људи увиде да држава награђује оне који су мање радили, ризиковали или улагали труд, то их може обесхрабрити да се покрећу и раде више“, упозорава Маџар.
Према његовим речима, дугорочно то води слабијем економском расту, мањим приходима и још дубљем сиромаштву целе заједнице.
„Власт мерама потврдила да је златно доба мит“
И правник Иницијативе А11 Урош Ранђеловић, на питање да ли ће ове мере побошљати положај сиромашних, одговара да је тешко говорити о хипотезама и пројекцијама, нарочито када оне имају искључиво једну сврху – предизборну кампању у којој се наше друштво налази више од једне деценије.
Према његовим речима, положај најугроженијих би се дефинитивно побољшао када би се Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ухватило у коштац са потпуним расулом и одсуством професионалног кадра у институцијама социјалне заштите, вишегодишњим одсуством Стратегије за борбу против сиромаштва и разилажењем нормативних оквира са друштвеном реалношћу.
Оно што је позитивно из свега овога јесте да се оваквим изјавама први пут до сада признаје да већина нашег становништва не живи добро и да је „златно доба“ мит, сматра Ранђеловић.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„У решавању неког проблема први корак је да се тај проблем освести. Будући да је овај проблем већ познат свима који у име нашег друштва тренутно доносе одлуке, лепо је што су одлучили да са њим упознају и све остале. У том смислу се надам да ће наша права која су нам свакодневно неопходна – да не будемо гладни, да имамо кров над главом, да се лечимо и да можемо достојанствено да живимо од свог рада, у наредном периоду бити у фокусу опште јавности што до сада није био случај“, истиче Ранђеловић.
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва угашен
Ранђеловић указује да су последњи подаци о броју људи у апсолутном сиромаштву из 2020. године и према њима тада је 465.000 грађана и грађанки живело испод ове линије тј. имало потрошњу нижу од 12.695 динара по једночланом домаћинству, месечно.
Додаје да је једини разлог што немамо више података што нема ко да их скупља и обрађује, јер је 2021. угашен Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.
„Престао је са радом, јер је престало његово пројектно финансирање, што довољно говори о томе да је стварна борба против сиромаштва ниско на листи приоритета. Сви каснији подаци резултати су ад хоц истраживања међународних организација, као што је и ово последње које је спровео УНИЦЕФ и према којем око 800.000 људи живи испод линије апсолутног сиромаштва“, наводи Ранђеловић.
Истиче и да су социјалне мере за које се не зна број људи на које треба да се односе осуђене су на неуспех. Пре свега би, како каже, требало сагледати број људи и њихове потребе, а тек онда одредити начине како им треба пружити подршку.
