Danas kada se svet utapa u jedan jezik, jednu valutu, jednu ideologiju i jednu istinu, Srbija je pozvana da se seti ko je. I šta je.
Глобализам није сарадња међу народима. Он је преумљење човечанства под диктатом моћних. Он је тиха колонизација ума и душе, без испаљеног метка. Један екран. Једна валута. Једна истина. Једна лаж. И сви који се не покоре, постају заостали, националисти, клерофашисти, хомофоби, антиваксери, теоријичари завере…
Не, господо, ми смо Срби. И нисмо овде да бисмо вам се допадали.
Нисмо ваша тржишна остава, ми смо народ.
Србија није „Западни Балкан“ нити „регија“. Ми смо држава, са језиком, са вером, са историјом која није ни ваша, ни преписана. Ми не мењамо Светог Саву за џендер политику, нити Вука Караџића за Гугл Транслејт. Наша вера није у евро, већ у истину предака који су крвљу писали нашу историју.
Наши непријатељи данас носе кравате, не бајонете.
Некад су долазили са топовима, данас са фондовима. Некад су рушили храмове, данас купују медије. Све је тихо, све је меко, а губиш себе сваким даном. Дају ти пасош, узму ти идентитет. Дају ти кредит, узму ти земљу. Дају ти права, узму ти достојанство.
Српски отпор почиње културом.
Вратимо Милоша Милојевића у школе. Вратимо владику Николаја у учионице, Иву Андрића без цензуре. Пишимо ћирилицом. Гледајмо своје филмове. Купујмо српско. Дишимо као народ, не као тржишни субјекти. Јер нема слободне државе без слободне душе.
Не треба нам свет без граница, ако у том свету нема места за Србију какву знамо. Не желимо ни Исток ни Запад, желимо да будемо своји.
Зато, одбијмо да будемо део експеримента. Нисмо производ, нисмо број, нисмо народ за PowerPoint презентацију. Ми смо народ са крсном славом, са Косовом и Метохијом, са Ђурђевданом и са Обилићем. И свет нека зна:
Глобални поредак жели свет без Срба.
Али ми нећемо свет без Србије.