Marko Đurić, ministar spoljnih poslova i večiti diplomata iz školice za marketing, objavio je da ga je, navodno, napao „višestruko osuđivani nasilnik pod dejstvom narkotika“ dok je „šetao sa tri ćerke“. Potresna slika.
Али истина, као и обично, има другу страну.
Тај „насилник“ је Петар Пеца Антонијевић, еколошки активиста из Сурдука, ухапшен 12. јула. Према сведочењу његових пријатеља – није било никаквог напада. Само је у кафани, наводно, гласно рекао оно што мисли пола Србије:
„Ђурићу, лопове и издајниче.“
Уместо обештећења за увреду – уследио је тајни притвор. Без јавног обавештавања. Без извештаја у медијима. Без присуства министаревог обезбеђења. Без икаквог видеа, сведока, снимка – само верзија самог Ђурића.
Али зато вечерас, у 20 часова испред Основног суда у Старој Пазови – грађани долазе по истину.
Јер ако се за критику власти иде у затвор – онда слобода више не станује овде.
А ако се цео народ смеје министру – можда проблем није у народу, већ у министру.
Пуштање Пеце из притвора није само правно питање.
То је тест: да ли је Србија полицијска држава у којој политичари хапсе грађане кад им се не свиди тон у кафани?
Дођите вечерас. Истина се не хапси.