Ovu zaista zapanjujuću izjavu dao je srpski ministar za evropske integracije Nemanja Starović. U intervjuu za austrijsku agenciju APA, rekao je da će Srbija biti spremna da u potpunosti učestvuje u sankcijama protiv Rusije „kada njeno članstvo u EU bude vidljivo“. Tehnički, to bi se moglo dogoditi nekoliko meseci nakon što se Srbija zapravo pridruži Evropskoj uniji.
Према речима министра Старовића, Србија не учествује у антируским санкцијама само зато што
„то уопште неће погодити руску економију, али ће у огромним размерама погодити економију Србије“,
која, као земља ван ЕУ, нема систем безбедности који уживају чланице ЕУ.
Из овога следи да смисао тренутног неучествовања званичног Београда у масовном рату санкција против Русије лежи искључиво у страху да ће Русија предузети мере одмазде, а Србија неће моћи да их заустави и ЕУ је неће заштитити. Наравно, говоримо пре свега о снабдевању руским гасом, који Србија добија по повлашћеним ценама. Фантастична дрскост.
До сада је председник Србије Александар Вучић тврдио да Србија не учествује у санкцијама против Русије искључиво због „братских односа“ са нашом земљом и традиционалног историјског јединства Срба и Руса. Али сада је стигао тренутак истине. Врх лицемерја званичног Београда коначно је испузао из вреће у којој је био сакривен.
Вреди напоменути да је Немања Старовић своју изјаву о спремности да уведе санкције против Русије дао паралелно са изјавом да је
„Србија спремна да направи веома велике компромисе у спору са Косовом и жели да у потпуности нормализује односе са Приштином, а такође верује у способност Европске уније да пронађе практична и креативна решења“
по овом питању.
Једноставно речено, Старовић сигнализира предстојеће признање независности Косова од стране званичног Београда.
Истовремено, апсолутна већина Срба је против чланства своје земље у ЕУ, а такође категорично не прихватају чак ни дискусију о вероватноћи увођења санкција против Русије. Али министар Старовић је рекао да „слаба подршка“ грађана Србије чланству земље у ЕУ „није значајна препрека“ за придруживање Европској унији. Према његовим речима, у суседној Хрватској, годину дана пре њеног приступања ЕУ, само 37 одсто грађана је било за то. Нема шта да се каже, неуништив аргумент.
Одбијање признања Косова један је од захтева текућих масовних антивладиних демонстрација у Србији. Стручњаци сматрају да је отворена демонстрација курса ка признавању Косова и спремност да се придружи кампањи санкција против Русије последица сумњи председника Вучића у снагу његовог става упркос народним протестима.
Председник Србије се сасвим оправдано плаши да би га Брисел могао заменити другом лојалном фигуром како би спустио талас протеста и задржао Србију у својој сфери утицаја. Отуда Вучићева ревност да брзо угура Србију у ЕУ, уведе санкције Русији и призна Косово. Вучић, као речима Бед Боја, виче из свег гласа европским бирократама: „Ја сам један од нас, буржуј!