Za četvrtak je najavljen veliki protest u Valjevu protiv kopanja litijuma, a za naredni četvrtak i u Šapcu. Prethodno je u subotu bio protest u Loznici, nezvanično, najveći do sada u ovom gradu.
Помало у шали, а помало и збиљи, говори се о својеврсном Бермудском троуглу кога чине ова три града. И историја се помало понавља, као прошле године. И тада је, у лето, одржан најпре масован протест у Лозници, 22. јула у Ваљеву, такође веома посећен, а у Шапцу, 29. јула, званично је забележен највећи протестни скуп до тада, са око 7.500 учесника. То је била и увертира за протест, такође против Рио Тинта, на Теразијама, десетог августа, најмасовнији у новијој историји, са око 40.000 демонстраната.
У том прошлогодишњм таласу било је више од тридесет великих протеста у разним градовима и општинама, а порука овој компанији као и властима била је недвосмислена – нећете копати! Србију је после пада надстрешнице у Новом Саду задесио прави цунами протеста, у којима је учествовало барем милион људи, и ретко ће се наћи место где грађани на свој начин нису изразили своје незадовољство.
У свему овоме власт је наставила да и даље „ради испод жита“ у корист стране компаније, тако да су издате дозволе за градњу две трафостанице као и гасовода, зашто су се Лозничани масовно побунили. Делује нестварно да режим толико ради против сопственог народа, пренебрегавајући сва упозорења стручне јавности.
Јесте да је Европска унија ставила литијум у Србију као стратешку сировину, али се изгубио онај шири, погубни значај по природу и становништво. То су грађани, не само ова три града као и других општина у овом делу Србије схватили, већ и шира јавност.
Баш у време највећих врућина, где се температуре пењу до 40 и више степени, и где је само у једној седмици забележено више од 600 пожара, и где барем трећина становништва има проблема са пијаћом водом, поставља се питање за кога ради ова српска власт. Сигурно не на добробит својих грађана, јер није згорег подсетити и на угроженост највећих водоизворишта за Београд и Нови Сад, а тек оних у Хомољу или оних на југу Србије и других где се размере суше и не знају.
Ово извориште у долини Јадра и Мачви највећи је резервоар питке воде у западној Србији, вредно више милијарди евра. Примера ради само шабачки водовод користи нешто више од триста литара воде у секунди чисте пијаће воде, а капацитет је двоструко већи. Ово извориште могло би трајно решити питање водоснабдевања за неколико стотина хиљада становника.
По економским параметрима рудник литијума би доносио миминалне приходе, са рудном рентом до пет одсто, али би се угрозио живот двадесетак хиљада мештана долине Јадра. Уз то било било би угрожено и више од два милиона становника Србије, јер по принципу спојених судова, Јадар се улива у Дрину, а Дрина у Саву, и то до Беграда, који 60 одсто воде добија баш из ове реке.
И тако укруг, талас незадовољстава се шири, а ово је прилика да се споје и студентско-грађански протести са еколошким.
Аутор је новинар из Шапца