Pročitaj mi članakŠta za interese srpske države i društva znači ovaj novi, neverovatni i nesvakidašnji potez, odluka da se računi za struju ne uplaćuju na račun državne elektroprivrede- već na račun privatne, Alta banke?
Наиме, не постоји ниједан други пример државе на свету где грађани рачуне за струју не уплаћују у државни трезор, на рачун државне компаније за електропривреду, тако да је Србија и по овом (негативном) изузетак, захваљујући актуелној власти. Али, постоји дубља и гора позадина.
Иако је првенствено реч о невероватној корупцији (злоупотреба јавне функције/положаја ради личне користи), пошто ће сви грађани уплаћивати новац на рачун приватне банке у власништву бизнисмена блиског режиму, постоје и озбиљније безбедносне и геополитичке последице. Пођимо редом.
Што се тиче коруптивног аспекта, јасно је зашто је власт ово урадила. Овако ће лакше и ефикасније моћи да контролишу новац пореских обвезника (који су, нажалост и против своје воље, главни финансијери свих њихових политичких махинација), него што су могли са државног рачуна.
Јер, док су за коришћење (злоупотребе) новца са државног рачуна морали да праве каква-таква покрића, сад имају одрешене руке да далеко комотније наш новац користе за наставак борбе против свих нас- подржавао их неко или не. Ово је наставак приватизације државе али и горе од тога; јер електропривреда једне државе није „обично“ јавно предузеће него једно од стратешких- кључних за функционисање државе.
То нас доводи до Закона о управљању привредним друштвима у власништву РС и Уредбе о утврђивању листе друштава капитала и мањинских друштава капитала.
Закон предвиђа две важне ставке:
- Омогућава да јавна предузећа промене правну форму у АД (акционарско друштво) или ДОО (друштво са ограниченом одговорношћу)
- Централизовано власничко управљање у складу са одређеним циљевима, попут очувања националних и стратешких…
интереса, очувања тржишта и заштите потрошача, одрживог управљања животне средине…
Док Уредба о утврђивању листе друштава капитала и мањинских друштава капитала прецизира списак предузећа на која се односи то централизовано власничко управљање.
Ту се наводи: Друштва од националног и стратешког интереса су друштва у којима Р. Србија као акционар или члан, осим националних остварује и стратешке циљеве: безбезбедност и одбрана; управљање стратешком инфраструктуром и припадајућим непокретностима; обављање делатности од општег интереса…
За нас је, у контексту приче о наплати рачуна за струју, ово нарочито важно- пошто је ЕПС први на Владиној листи наведених стратешких предузећа а пре више од две године је, готово неприметно, престао да буде јавно предузеће а постао акционарско друштво.
Шта то конкретно значи? Акционарско друштво је облик привредног друштва где је власништво и управљање подељено међу акционарима- власницима акција, а њихову моћ одређује број тј. проценат акција од укупног. Иако је држава Србија тренутно једини власник акција ЕПС-а, то не мора тако да остане.
Основна вредност АД је вредност акције, а она највише зависи од профитабилности предузећа. А ЕПС је, упркос свакој логици и математици, предузеће које не само да не остварује профит него је у све већем минусу и све ближе колапсу- читај вредност му све више пада.
А то доводи до? Смањивања цене акција тј. вредности предузећа чиме се девалвира његова вредност и оно се може потом (преко акција) (от)купити за будзашто. Јасно је да се намерно, планском небригом и системском корупцијом, уништава ЕПС. И то одговара и режиму али и онима којима су обећали ЕПС.
Убрзо након што је постао АД ЕПС добија и нове чланове Надзорног одбора; три од седам су странци- из Норвешке. Њих у ЕПС доводи СНС министарка за рударство и енергетику Дубравка Ђедовић-Хандановић, која је у прошлости радила за CNN, док данас активно лобира за Rio Tinto у Србији.
Мимо тога је радила и за Европску инвестициону банку (EIB) – финансијску институцију ЕУ. Све у свему леп педигре да уништи ЕПС (чак је и власник печењаре Грчић био мање штетан од ње), како би се лакше продао странцима (Западу) и тако Србија доспела у још гори подређени положај.
Зато плаћање рачуна приватној банци у власништву бизнисмена блиског режиму није само то-већ и даље урушавање наших институција и опадање њихове вредности и значаја, што је све планска припрема терена за њихову распродају и приватизацију државе по моделу WEF, Давоса и Агенде 2030. Јер је то и поента приче, како и гласи њихов чувени слоган- нећете поседовати ништа и бићете срећни.
Тако да је девастација ЕПС-а наставак СНС-ове партијске приватизације државе а крајњи циљ тог процеса- распродаја свега и потпуно поробљавање Србије- постајемо посед корпорација.
