Pročitaj mi članak,,Putevima kojim su studenti po Srbiji hodili i pronosili glas nade, ljubavi, vere i rešenosti, proneo se čitavim vaskolikim svetom," piše Ratka Popović Jaćimović.
Такви подухвати вредни дивљења, обасјали су и умили лице Србије давно заборављено. Видело се коначно на кога личимо, засијало је сјајем предака, које слави историја правдољубивог и честитог света. Срби су велики народ, који је научио да правдује, да се жртвује, да се не штеди, зарад циљева који не зову са земље. Они који су корачали, то су радили због позива са неког другог места. Та света места налазе се дубоко у срцима, у душама и памћењу, у дечијим очима и очима оних који су их препознали .
На једној од тих стаза суза, девојка из колоне, примила је од девојчице икону белог анђела. Ту икону јој је по исконском позвању даривало, невино дечије срце. Тада се, у том тренутку, сигурно отворило небо. Такав завет је ова земља јако дуго чекала. Завет без речи, без сумње, без страха.
То прелепо лице девојке, која је икону носила високо уздигнутог чела, са сузама у очима, као највеће знамење уз сузе терета, љубави и одговорности личило је на слике фресака иза зидина српских манастира. Личило је на лице кнегиње Милице, имало је је сјај Јефимије, имало је решеност Милунке, све у исто време. То лице које треба да уђе у уџбенике историје, које никада не смемо заборавити. Нека се сви загледају у ову епску слику девојке са анђелом у рукама, и сузама у очима и нека виде оно што је једино могуће видети – истину. Њу препознају само људи честитог образа и чисте душе.
Једно мало, дало једном великом детету у аманет, и прошлост и садашњост и будућност у руке. Свет је ових дана, из Србије видео слике таква лепоте, која га је засенила, научила и прекорила, како то само велики знају.
Свет је ових дана у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Београду, поред путева и раскрсница, поред оног што у сузама стоји уз тебе и нада се, да ће сутра бити спашено за неки нерођену децу. Достојевски је рекао да ће лепота спасити свет. У праву је је знанац живота. Неће Срба остати испод једне шљиве, док њом корачају оваква деца.
У знак поклоњења и велике љубави оној лепоти ,што храбро ходи отаџбином.
Ратка Поповић Јаћимовић.
