Pročitaj mi članakTebi je predsedniče svojstveno da za mnoge nasilnike imaš razumevanja, pokušaj da opravdaš i ovog što u Beogradu baca ljude pod točkove, da narod razume. Ovoga što umalo ne ubi devojku, studentkinju fakulteta na kome si i ti diplomirao, a da ništa nisi naučio o pravu, pravdi, dostojanstvu i ljudskosti.
Заштити га, председниче. Није тај олош тако лош, него су крива ова деца што се боре да ослободе државу од мафијаша, примитиваца и моралних богаљева. Кажи председниче народу да имаш размевања, јер су ти студенти “хрватски агенти”, “страни плаћеници”, “да раде за Цију”, а такве треба газити. Је л’ тако, председниче наш, дико наша, Србине највећи кога је Србија икад имала. Градитељу наше среће и наше несреће. Да ли си ти икад био срећан и знаш ли шта је срећа, усрећитељу наш?
Срећа је кад живиш у земљи из које не мораш да бежиш да би могао да живиш поштено и достојанствено, да не мораш да обожаваш вођу, да ти не треба партијска књижица да би добио посао. У којој насилници чисте затворски круг, нестручњаци не воде државне пројекте, а убице не штети државни врх. Ето, ова деца што данима протестују желе само то, је л’ то много?
Ти си председниче небројано пута стао на погрешну страну. Аболирао си министре који су у јурњави за политичким поенима послали хеликоптером седморо људи у смрт, тетошио си оне што руше у Савамали као да си бранио самог себе. Пун си разумевања за власника највеће плантаже марихуане у Европи, склонио си снимак несреће у Дољевцу… И никад ниси упалио свећу свом партијском другу Цвијану.
Вече уочи трагичног догађаја у Рузвелтовој улици, ти се лепо, код господина Фокуса, објаснио народу како је повређивање седморо студената на Правном факултету само обично гурање, пријатељи се мало кошкали. Хоће то, пријатељи умеју да дођу у кућу и пошаљу те у Ургентни центар.
Имао си онолико разумевања и за возача из Пожаревца који је носио на хауби професора у пензији. Као правник лепо си приметио да бахати возач није прекршио ниједан закон. Ниси се сетио закона људскости, тога нема код напредних радикала.
Имаш ли утисак, председниче наш, да си тако подстакао и оног лудака који је повредио, опет аутомобилом, а како би другачије, двоје уметника из Београдске филхармоније. Да си инспирисао и оне беднике који су 13. децембра улетели међу грађане који су протестовали у Новом Саду. Међу тим насилницима био је и полицајац из Земуна, знаш ли то председниче наш? Ваљда је и тај полицајац мислио да не крши ниједан закон. Тако је председник рекао.
Шта мислиш председниче, да ли је и хуља из Рузвелтове исто то мислила? Јесу ли га твоје речи охрабриле. Не би било лепо да он робија само зато што је мислио да је гажење људи на улици дозвољено, некажњиво, па чак и пожељно. И “патриотско”. Нарочито ако се та омладина на улици нешто буни. И критикују власт, а теби кажу да ниси надлежан.
Ко су, бре, ти студенти да тебе прогласе ненадлежним, такорећи небитним. Тебе најбитнијег у новијој српској историји. Човека који је решио Косово, који има “хиљаду успеха”, око кога су све богати и угледни. Све кумови и нешколовани. Ти који си једини успео да државу одвојиш од знања и морала, од закона и правде.
Ти си председниче битан, сви остали су ништа. Без тебе ничега не би било, премудри државниче наш. Ни пруга, ни путева, ни корупције, ни надстрешница, ни дугова, ни протеста.
Огласи си се председниче, иначе ће насилника из Рузвелтове докопати тужиоци и судије. А дечко је само радио онако како мисли да треба. Или како му је наручено.
