Прочитај ми чланак

ДАНАС ЈЕ ВРБИЦА: Деци звончиће око врата и у цркву

0

Српска православна црква слави Лазареву суботу или Врбицу. Деци звончиће око врата, сетите се Христовог уласка у Јерусалим и Лазаревог ускрснућа, и правац најближи храм

У српској цркви Врбица је весели дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.

Foto: Depositphotos

Због тога свечано обуците децу, па чак и ону најмању, купите им звончиће везане на тробојку да весело опходе цркву, а потом младе врбове гранчице однесите кући и ставите поред иконе и кандила.

Врбицу обично у цркву носе деца у суботу поподне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.

У српским храмовима се у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари, тек улистали.

Пошто се врба освешта, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима.

Са гранчицама у рукама, венчићима на глава, деца са родитељима и свештеницима, крећу у трократни опход око храма, уз певање тропара Лазареве суботе.

На данашњи празник се бере цвеће, али се не уноси у кућу. Држи се у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

С обзиром да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.

Али, Срби не би били Срби да свако нема неко своје правило. Тако у неким селима постоји обичај по имену Лазарице. Тог дана, девојке окићене врбовим гранама, иду од куће до куће и певају песме које призивају здравље.

Ту се јасно види веза овог празника са много старијим празником буђења пролећа који корене вуче из претхришћанског периода.

На Опанак.нет овако су описали ту сцену: Песму певају девојке лазарице док премештају једно мање дете из руке у руку славећи плодност. Девојака је најчешће морао бити непаран број.

Једна девојка била би преобучена у мушко одело представљајући Лазара. У руци би држала штап, јатаган или мараму, а на глави калпак или шешир окићен цвећем или перјем.

И Лазарица, девојка обучена у свечано бело одело, била би окићена цвећем док би јој танки вео прекривао лице. Остале девојке – певачице такође су биле свечано обучене, окићене цвећем, у руци носећи бели лук, звонца и прапорце. Уз песму, плесале би и ишле од куће до куће, а домаћини би их даривали најчешће јајима или посним колачима.

Неке песме је забележио и Вук Ст. Караџић, од којих су стихови најпознатије:

Лази, Лази, Лазаре!

Те долази до мене,

Прихватај се за мене:

За свилене рукаве,

За свилене мараме,

За клечене кошуље.

Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Предање

Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука.

На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.

Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео свети Јован у свом Јеванђељу.

Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.

То последње чудо Христово, који се већ прочуло по чудесним исцељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у среду, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.

Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.

Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на хебрејском „ел-азар“ значи – Бог је помогао.

Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!