Прочитај ми чланакЛингвисти осуђују то што ђацима који нису Русини није омогућено да се школују на матерњем језику. Танасић: Понижавајуће је да мањински језици имају много бољи статус од већинског
АКО у школи има једно српско дете, оно треба да учи на српском језику. То што наша деца у Руском Крстуру немају наставу на свом језику само је један од случајева где се српски језик не поштује и ставља се на маргину. Како може да се постави било какво ограничење пред децу која су Срби и којима је српски језик матерњи? То је незамисливо у озбиљној држави, то је неодговорно поступање према српском језику у Србији.
Foto: Thinkstock
Овако је др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, прокоментарисао информацију да у Руском Крстуру деца српске националности наставу у Основној и средњој школи „Петро Кузмјак“ похађају на језику већинског народа у том месту – Русина. Наша деца наставу слушају на страном језику, који не знају, због чега, како се жале њихови родитељи, имају много потешкоћа. Деца која, пак, хоће да уче на матерњем српском морају да иду у школу у суседну Кулу. Протеклих дана добили су обећање да ће од септембра добити наставу на српском језику.
Песник и академик Матија Бећковић, поводом случаја у Руском Крстуру, каже да су највећи Срби увек били тамо где им је најтеже и где су имали најмања права, што ће бити случај и са српском децом која немају право да уче на свом језику.
Срето Танасић оцењује и да мањински језици у нашој земљи имају много више права, него српски:
– Можда би било боље да српски прогласимо мањинским, онда би, можда, имао бољи статус него што га има сада. Српски потискују мањинским језицима, а то је у Европи незамисливо.
Танасић је оштро критиковао однос надлежних институција према овом питању. Држава, каже он, може да финансира мањинске језике који су то само на симболичкој равни.
Да би мање од 15 ђака учило на српском треба одобрење министра
– На пример, бошњачки језик је само у симболичком смислу посебан и не задовољава критеријуме Европске повеље о мањинским језицима. Неодговорно је проглашен мањинским језиком и сада добија све „погодности“ које из тога произлазе – напомиње наш саговорник.
А у Министарству просвете, поводом ситуације у Руском Крстуру, „Новостима“ је појашњено да Закон о основном образовању и васпитању прописује да се настава остварује на језику мањине уколико се за то определи најмање 15 родитеља, уз могућност одобравања одељења од надлежног министра и са мање од 15 ученика.
– Министарство приступа афирмативно и приликом одобравања одељења са мањим бројем од 15 ученика. У пракси имамо одељења са мањим бројем ученика од прописаног, управо поштујући право детета на образовање на матерњем језику – навели су у овом ресору.
НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК: Како заштитити ћирилицу https://t.co/t8ocz70lR5
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 28, 2019
Међутим, Срето Танасић сматра да број деце не сме бити ограничавајући фактор, те да наставу на српском треба организовати ако у школи има макар само једно српско дете.
– Незамисливо је да неко тако тумачи законске прописе – каже Танасић. – Ми имамо школе са много мање од 15 ђака мањинске заједнице па се у тим школама учи на мањинском језику. Када неко нешто хоће да уради, има начина. То је могло да се реши повољно и за децу и за родитеље, а да не буде понижавања српског народа и омаловажавања српског језика.
АНКЕТА ЗА РОДИТЕЉЕ
РОДИТЕЉИ српске деце у Руском Крстуру тврде да су писали петицију да се у школи отвори српско одељење за основце. Руководство школе „Петро Кузмјак“ истиче да је спроводило анкете међу родитељима да ли желе да им деца слушају наставу на русинском или на српском и наводно никада ниједан родитељ није заокружио – српски. Поједини родитељи, међутим, тврде да нису анкетирани.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
