МИСТЕРИЈА СРПСКИХ ФРЕСАКА: Завереници виде ванземаљце, а шта је суштина тајне?

09:30 21.02.2019.

Богородица са крилима, Свети Христофор са псећом главом, Исус без косе, неидентификовани летећи објекти на Дечанском распећу – део су трагова прошлости које иконографи још увек не могу са сигурношћу да објасне.

Једна од највећих мистерија која за многе теоретичаре завере представља сигуран доказ да ваземаљци постоје јесте фреска која је већ деценијама предмет дебата и спорења.

На фресци из 1350, која је у Високим Дечанима приказан је Исус Христ разапет на крсту, око њега стоје људи и лете анђели, а у самом врху, у угловима, налазе се два чудна објекта у којима су људске фигуре. Док многи тврде да су то заправо свемирски бродови са посадом, стручњаци истичу да је у питању персонификација Сунца и Месеца.

Додатну мистичну ноту додаје и чињеница да су и фигуре у летећим објектима осликане на начин атипичан за време у коме су рађене.

Иначе, теза о ванземаљцима на српским фрескама први пут се појавила 1967. године у Француској, у листу руске емиграције „Спутњик“.

Посетиоци из свемира или Сунце и Месец

Управник Галерије фресака Народног музеја Бојан Поповић за Спутњик истиче да је на фресци Распећа у манастиру Високи Дечани велики празник, кључан за хришћанство, приказан на симболичан начин путем персонификације.

„Распеће је тема која се јавља у свакој хришћанској цркви, увек приказује исти тренутак који је кључан за хришћанство. На овој фрески описан је тренутак саме смрти Господа на драматичан и симболичан начин. У том тренутку, иако је било подне, спустила се ноћ, а сликар је на овај начин желео да представи истовремено и Месец и Сунце.“

Поповић објашњава да је то урађено на типичан начин наслеђен од антике.

„У питању је персонификација пре свега фигура које седе у неким облицима. То су заправо Сунце и Месец, а не тобожњи астронаути, посетиоци из свемира.“

Он напомиње да смо ми у међувремену искористили ту популарну причу о НЛО, па смо својевремено разним државницима и астронаутима поклањали копије фресака са управо тим мотивима.

Крилата Богородица и светац са псећом главом

Манастир Суково у околини Пирота место је на коме се налазе још две фреске са необичним мотивима који до данас нису поуздано разјашњени.

Богородица је осликана на јединствен начин, с обзиром на стриктна правила у хришћанској иконографији да само арханђели и Свети Јован Крститељ могу бити приказани са крилима.

Наш саговорник сматра да је ова неразјашњена мистерија последица тежње ка живописности саме слике, пре него што је теолошки оправдана.

„Манастир Суково је велики манастир који има огроман програм и иконографске теме које се представљају тек у поствизантијској уметности као што је рецимо комплетно илустрована Молитва Господња. У таквом једном размишљању се појављује и то да Богородица може да има крила.“

Свети Христофор припадао посебној врсти људи

Говорећи о цртежу Светог Христофора, који уместо људске има псећу главу Поповић истиче да светац заправо представља симбол.

„Свети Христофор спада у оне мученике који представљају само себе, не представља само сведока Христовог. У највећем броју цркава из тог времена Христофор је осликан попут свих других светаца, а зашто он има главу пса у манастиру Суково, теже је објаснити.“

Поповић, међутим, напомиње да када погледамо свеце, на пример Коптске цркве, видећемо да он није једини, већ да постоји неколико светаца који су на сличан начин осликани.

„То се ослања на древна веровања која се настављају све до времена Марка Пола. У књигама се описују тобожњи народи који су постојали на Земљи, народи чији су припадници били као киклопи, са једним оком, или народи чији су људи без главе итд. Један од народа који је описан је и народ који уместо људске главе има псећу. То је једна од могућности.“

Поповић појашњава да је период у коме је фреска настала више био наклоњен живописности него сложеној теологији.

„Осликавањем псеће главе послата је порука да Христофор припада посебној људској врсти“, каже Поповић.

Зашто Исус нема косу

Фреска на којој Исус Христ нема косу, која се налази у цркви Светог Петра и Павла на Старој планини, добар је пример како око нечег објашњивог лако настане фама, сматра Поповић.

Он наводи да је Христос младенац осликан готово без косе и има веома високо чело.

„И у неким другим представљањима рођења Христа сликан је као беба или дете изузетно високог чела и са мало косе, управо да би се нагласило да он није обична особа. То је иконографски речник симбола.“