Прочитај ми чланакМислим да сам довољно малтретирао ЛДП и помало себе тим местом на којем сам стао, где свако може да ме пљуне, а ја да ћутим. Зато сам се вратио у Скупштину.
Овако лидер ЛДП Чедомир Јовановић одговара на питање „Блица“ како је одлучио да се после две године врати на своје радно место, у скупштинске клупе.
foto: flickr
– Та пауза била је најкраћи пут да људи схвате ко су Саша Радуловић и Саша Јанковић, да не можеш Вучића да срушиш паткицом, шта су Ђилас, Тадић, Савез за Србију… Вратио сам се зато што све што се тамо дешава више нема никакве везе с оним што овом друштву треба. Зато што нико није попунио тај празан простор.
Нисте се појавили на скупу опозиције?
– Ком скупу?
Прошле недеље је била шетња у Крушевцу, у суботу у Београду.
– Мислите на ово што Савез за Србију ради због пребијања Борка Стефановића? Рекли су ми да је Ђорђо Жујовић, члан Председништва ЛДП који је претучен у Хртковцима, на плакату којим се позива на скуп против крвавих кошуља. Када је Ђорђо протестовао против Шешељеве идеје да тамо организује скуп након пресуде Хашког трибунала којом је проглашен за ратног злочинца, претучен је. Мене нико не треба да зове, посебно не они који су увек били мишеви иза мојих леђа. Зато и нису свесни да смо ЛДП и ја на месту отпора сваком лудилу одувек. Да на протесте не идемо само онда када боли нас, него онда када је наша дужност да помогнемо другима. Први сам реаговао када је разбијена глава Борку Стефановићу, као што сам и пре тога исто учинио сваки пут, без обзира на то чија је глава.
Шта мислите о скуповима на којима говоре људи из света културе, спорта, попут Мирјане Карановић, Душка Вујошевића…?
– Превише мала леђа да би се сакрила тако велика неспособност. Ценим те људе, али ми никад није била блиска та врста политике. Шта то зна да каже Мирјана Карановић што не зна да каже Ђилас? Или поштеније, шта то сме Душко Вујошевић и зашто то што може он не могу сви они? Мислим да политичари треба да кажу шта желе па да за то траже подршку. Можда је најбоља слика наше самосажаљевање због изгубљене медијске слободе. Није спорно да су наши медији у највећој мери жртва власти, живимо у тако јадном друштву да је незамисливо да без тога можеш да опстанеш. Нешто друго је ту страшно. Коју су то истину сви они покушали да кажу па нису успели? Која је то заједничка велика истина Двери, демократа, Вукадиновића, Вука, Ђиласа или Стаматовића?
УПЛАШИО СЕ ПРОТЕСТА И РАСТА ОПОЗИЦИЈЕ: Вучић расписује ванредне изборе? https://t.co/q4YysGhQPi
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 10, 2018
Рушење власти.
– То је њихов мокри сан. Истина је да нам је Србија на Вучићевим плућима и да може готово све зато што су му 2012. арогантни и самозаљубљени својим глупостима дозволили да им преузме свет који су стварали за себе и по својој мери… И њихови таблоиди преко којих су помислили да као на шабачком бувљаку „пазаре“ Политику и све њихове телевизије, клубове, позоришта. Све против чега су данас. Да ли ви стварно мислите да је мени место на платоу испред Филозофског факултета са човеком који је десетогодишњаке подводио руским паликућама?
Мислите на Стаматовића?
– Да, на једног од оснивача СзС. Где су данас? Није ваљда да Стаматовић брани Србију испред Филозофског факултета. А зашто није са својом браћом у Митровици, на Газиводама, с пушком у руци кад Тачи иде да пије кафу? Зато што је патриота до последњег златиборског ара. Он сад мене жигоше, заједно са СзС, као издајника и лажну Вучићеву опозицију јер не мислим да треба да ћутим или подржим то играње с нашом децом. Не треба да ме зову, мени тамо није место.
Јесте ли ви опозиција? Остатак опозиције вас не види тако.
– Било би лоше када би мој статус у друштву зависио од способности те групе људи да ме препознају. Не желим да будем с њима. Нисам никад желео. Ја сам издајник и за црну руку и за беле листиће. А заправо сам јеретик.
Шта мислите о одлуци Приштине о царинама и војсци?
– Мислим да је Албанац са пушком – Албанац са пушком. Без обзира на то да ли је то под амблемом УЧК, КПС или војске Косова и од тога не треба правити проблем већи од чињенице да Албанац наспрам нас не може да буде сигуран без те пушке, а ни ми прекопута њега. Не може се два пута изгубити исто. Колико још пута можемо да изгубимо Косово?
Мислите да је изгубљено?
– Волео бих да Косово буде последњи трагичан губитак српског народа. Не мислим притом на земљу, манастире… Мислим на мир који никад Срби нису имали. Мислим на прилику да живимо с другима, да помажемо једни другима. Остали смо сами, а режимо једни на друге. Немоћни пред собом, породицама, друштвом, светом око нас сами себи ломимо вратове. То генерише агресију која нас уништава. Вучић није узрок, мотор. Он менаџује ту несрећу уместо да је раскринка. Шминка је тамо где морамо да је оголимо до кости. Бежи од борбе с њом, а пошто зна да само пропала политика не води борбе и нема непријатеље, вешто бира оне који му не могу ништа, а дижу прашину. Тако су међу нас атерирали Јанковић, ДЈБ, Ђилас…
Како бисте, да сте у ситуацији, решили вакуум у дијалогу?
– Не ради се о вакууму у дијалогу. Ово што нам се сада дешава је најреалнија слика наших међусобних односа. Све друго је мејкап са јефтином козметиком. Пети спрат стаклене зграде у Бриселу, недеља, кад и градски превоз једва да ради, Федерика Могерини, Вучић, Тачи, канапеи од прошлог пута, кафа прекувана…
Али косовски проблем мора да се реши…
– Ко каже? Што никад није решена Босна? Што Палестина није? Ко каже да постоји дно? Само је лаж да можемо изабрати живот у вакууму. Замрзнути конфликт. Па под нама је лед давно пукао. На санти смо, а санта у фритези.
Али би било добро?
– То је питање будућности наше деце. Решење је у Београду, а не у кабинетима Тачија, Харадинаја, у Бриселу, у накинђуреном Кремљу.
Шта Београд треба да уради?
– Ми Срби треба да будемо поштени према себи.
Будите конкретни.
– Треба себи да признамо и преузмемо одговорност за свој живот. Да ослободимо децу. Да једни другима дамо мир, слободу, живот без фрке. Косово је само трагична последица наше немоћи, неправде коју смо другима нанели, коју су нама други нанели, све ово друго су с*ања. С*ања најстрашнија.
Не мислите да Вучић оде и потпише независност? То је наивно. Боримо се. Неке земље повлаче признања.
– Тачно. Суринам ће нам помоћи у том живом блату, онолико колико је помогао Албанцима.
Кажете да треба да „преузмемо одговорност“. Шта је то конкретно?
– А шта ћемо ако би неком баш сад добродошао мали балкански рат. Сирија је далеко, кога брига за Украјину…
Да га избегнемо?
– Зар ја то не радим све време?
Хоћемо ли га избећи признањем КиМ?
– Апсолутно да. Али то није довољно. Признањем чега? Етничког чишћења? Клање Срба пошто смо ми пре тога клали Албанце? Знате зашто не може граница на Ибру? Зато што без Срба са севера КиМ они на југу не постоје, а не зато што је Вучић издајник, па тражи парче Лешка и Лепосавића. Са Србима са севера на КиМ имамо десет посланика. Незаобилазни су у прављењу владе. То није мој модел решења, али је једино што је остало. Србија је прва требало да призна Косово и то не оно што на КиМ данас постоји, већ да каже какво треба да буде и да се бори. Не знам ниједну земљу која је имала снагу за нешто тако, али без тога не можемо да решимо однос с Албанцима.
Да ли вас брину последњи потези Приштине?
– Да. Кад сам разговарао с Харадинајем и са Тачијем, рекао сам да није њихов проблем то што Србија не признаје Косово, већ то што се косовска ситуација решава кроз инсистирање на таквом слому Срба да после тога нико у народу неће бити нормалан.
Кад сте разговарали?
– Последњи пут када су донели одлуку о увођењу такси, разговарао сам с Харадинајем. Тачи ћути.
Хоће ли повући?
– Неће. Нема више где. А ни ја немам разумевања.
Да ли вас је македонски премијер Зоран Заев звао да му будете саветник?
– Не могу да попујем никоме. Ја сам се у истом тренутку срео са Заевом и замолио Жељка Комшића да се кандидује у БиХ. Нисам помагао њима, ја сам то радио јер помажем земљи. Позвао сам Заева и замолио га да да изјаву о оној глупости о пакту свих против Србије и он је то урадио.
Ангажованији сте у БиХ или Македонији него овде.
– Моја једина жеља је да Македонија и БиХ разумеју шта Србија покушава да уради и подрже Србију ако се евентуално постигне неки договор око КиМ. Мог народа у Македонији готово да нема, у БиХ се суочава и с казном коју није заслужио. Додикова појава у Сарајеву ће и најдобронамерније уверити да смо безнадежан случај.
Кажу да је Додик последњи велики српски државник?
– Он је велик онолико колико је био велики амерички тенк на којем је дошао у Бањалуци на власт 1996. или 1997. Његова величина се мери количином глупости коју је оставио. Често путујем кроз пусту и несрећну Републику Српску. Какав је то див и јунак. Не да мира српским костима по Јасеновцу, мене заједно с Кустурицом проглашава изродом да би њих двојица јадни с усташама правили коалицију, силујући Србе по Дрвару и Грахову да сви гласају за ХДЗ и Човића који је успео да отера Алексу Шантића из Мостара и булевар назове именом Милета Будака. Каква фантастична коалиција! Офуцане Србенде којима смета што им је коалициони партнер остао пред вратима председништва, јер сам ја стао уз Комшића који је успео ту гротескну тројку да престигне.
Како је у бизнису?
– Покушавам да радим. Иде ок. Значи, имам зилион проблема, као и сви. Нагаравили су ме, то се данас зове репутациони ризик. Могу да бирам, али само на неким острвима. А ја не могу да будем лопов. Јесте ли се некада питали како ме нема у Панама пејперсима или у Викиликсу и како су то преболели ови експерти по Србији? Све што имам, то је под мојим именом.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
