Генерали грађанскога рата
(Руска песма и романса; певју и свирају: група Бела гарда)

Још нису откинуте еполете
И војска још није стрељана.
Још није црвено, већ зелено,
Поље уз реку.

Година им није ни много ни мало,
Но њихова је судбина одлучена.
Они још нису генерали
И рат још није изгубљен.

Имају само тренутак времена
За бурну славу и победу.
Осећајне лепотице
Проматрају их одозада.

А на победничким парадама
Чекају их одликовања и унапређења,
Но те су сцене тако кобне,
А лица тако бледа.

Крвава, опојна,
Или певај или завијај попут вука!
Земљо моја родна,
Што то чиниш са мном?

Горе породични албуми
У жарким каминима на угаљ.
Из зидова Ипатјевскога дома
већ навире страх.

Већ је сишао Месија с небеса
И његове су намере чисте.
Русија носи свој вечни крст
бројећи свеже крстове.

Јуче углађени младићи,
Данас витезови у рату.
Они још нису емигранти,
Они су још њени синови.

Но живот је прошао као да га није ни било,
Не оставивши трага.
На хоризонту се гасила
Њихова звезда водиља.

Крвава, опојна,
Или певај или завијај попут вука!
Земљо моја родна,
Што то чиниш са мном?

Посљедњи се хитац сусреће са срцем,
Неумољив опроштајни поглед.
Но дневници жена које их воле
Укрснуће их за потомке.

Ах, Боже мој, што би с нама било,
Када све ово не би било узалуд,
Када разум замрачила не би
Црвена зора на кули?

Крвава, опојна,
Или певај или завијај попут вука!
Земљо моја родна,
Што то чиниш са мном?

Генералы гражданской войны

Еще не сорваны погоны
И не расстреляны полки,
Еще не красным, а зеленым
Восходит поле у реки.

Им лет не много и не мало,
Но их судьба предрешена.
Они еще не генералы,
И не проиграна война.

У них в запасе миг короткий
Для бурной славы и побед,
Сентиментальные красотки
Им восхищенно смотрят вслед.

А на парадах триумфальных
Их ждут награды и чины,
Но эти сцены так фатальны,
А эти лица так бледны.

Кровавая, хмельная,
Хоть пой, хоть волком вой!
Страна моя родная,
А что ж ты делаешь со мной?

Горят фамильные альбомы
В каминах жарких на углях,
От стен Ипатьевского дома
Уже накатывает страх,

Уже сошел с небес мессия,
И помыслы его чисты.
Свой вечный крест несет Россия,
 Считая свежие кресты.

Вчера изысканные франты,
Сегодня – рыцари войны,
Они еще не эмигранты,
Они еще ее сыны.

Но жизнь прошла, как не бывало,
И не оставила следа.
На горизонте догорала
Их путеводная звезда.

Кровавая, хмельная,
Хоть пой, хоть волком вой!
Страна моя родная,
А что ж ты делаешь со мной?

Последний выстрел с сердцем скрещен,
Неумолим прощальный взгляд,
Но дневники любивших женщин
Их для потомков воскресят.

Ах, боже мой, что б с нами было,
Когда бы это все не зря…
Когда бы разум не затмила
На башне красная заря?

Кровавая, хмельная,
Хоть пой, хоть волком вой!
Страна моя родная,
А что ж ты делаешь со мной?

Превод: andrijaz

Ознаке: Бела гарда, Генерали грађанскога рата, песма за лаку ноћ, поп рок песма, романса, Русија, руска романса