Прочитај ми чланакКада сами себи доделите једног месеца седам милиона динара као награду јер сте „добро радили”, школа вам плаћа стан иако поред тог имате свој, не размишљате колико сте горива потрошили јер га и не плаћате, делите плате како вам се ћефне, и ваш конто расте, запошљавате кога год ви желите...
Е кад се све то може, онда сте директор неке од високих струковних школа у Србији. У конкретном случају, реч је о директору Високе пословне школе у Блацу Љубиши Милачићу и директору Београдске пословне школе Ђури Ђуровићу.
Најједноставније објашњено, ове школе су фабрике новца. У њима, далеко од очију јавности и са широком слободом коју прописује закон за образовне институције, њихови директори се бахате и богате о трошку грађана Србије. Квалитет наставе, критеријуми по којима се студенти школују и добијају дипломе, степен образовања професора, наравно, најнебитније су ставке у раду ових високих школа.
Лична освета
Директор Високе пословне школе у Блацу Љубиша Милачић, осим што је незаконито биран на ту функцију 2015. године, приредио је себи рођендански поклон ове године. Баш на дан кад је рођен, априла месеца, али и пре истека мандата, доделио је себи још један мандат од три године у овој државној школи. На то што његову смену још од 2016. тражи најмање трећина професора, а исто толико наставника штрајкује од маја ове године, Милачић се не обазире много.
Школа му плаћа изнајмљивање куће у општини Блаце иако има своју. Милачић, међутим, тврди да је његова неусловна за живот, ето, само викендица, иако има чак и видео-надзор. Из службеног аутомобила не излази ни кад је реч о приватним потребама, па се не либи и да прође Блацем све са садницама у гепеку. Према наводима, преко милион динара су само трошкови службених кола. Милачић је себе поставио где год је могао, али и где има било који динар. Тако је он члан комисија за одбрану завршиних радова и био је члан најмање 700 пута. Уз плату преко сто хиљада, то је приде легалних око десет хиљада евра.
Посебан пик овај моћник има на професоре чланове Синдиката образовања Србије. Из личне освете, јер непрестано указују на његове злоупотребе и махинације, он урушава наставнике професионално и економски, али и сам процес наставе. Лаборанта за информатику С. Г. поставио је за ноћног чувара. Посебан метод малтретирања је да професоре без њихове сагласности, а што је супротно закону, шаље да предају у друга места, удаљена више од 50 километара, где школа има своје огранке. Тако је Б. В. упућен у Димитровград, а како није хтео да потпише, добио је отказ. Наставник П. И. пристао је да путује до Јагодине и назад. Имена наставника позната су редакцији „Блица“.
И док је Милачић, судећи по извештајима Агенције за борбу против корупције, од како је директор увећао своју имовину, и то у хектарима, професор Н. Ј., његова жртва, не може да се врати на посао. Њега је Милачић суспендовао с посла 27. марта 2017. Директор је против професора поднео кривичну пријаву, а онда га суспендовао због кривичне пријаве. Иако је суд одбацио 12. децембра 2017. пријаву директора – директор га није вратио на посао.
Пензионери перу паре
Осим ненаменског трошења новца, богаћења и занемаривања образовања, по свему судећи директори високих школа у Србији имају нешто заједничко – запошљавају пензионере на пословима где су новац или набавке. И Милачић и директор Београдске пословне школе Ђуро Ђуровић имају свог човека. Милачићу је правни саветник, иако има секретара школе, пензионер Радомир Цекић, што је супротно Правилнику о систематизацији радних места. Пензионер Цекић је секретар и на Факултету примењених наука у Нишу, а у Блацу покрива директорове комбинације.
Београдски директор Ђуровић има свог руководиоца Одељења за јавне набавке Бошка Секулића. Према наводима, они су браћа од тетке. Секулић са 70 година има и одлежану казну због осуде за кривично дело, а што је неспојиво са вршењем функције у школи. Док Милачић Цекићу плаћа трошкове путовања до Блаца, Ђуровић је Секулићу дозволио коришћење службеног возила.
Као икона
Наводи о Ђуровићу су на вишем, и то милионском нивоу, јер је и овај огранак школе у Београду интересантнији. Примера ради, 2016. школа је остварила приход од 736.687.208, а сама располаже тим новцем, као и где ће и колико да троши. Седам милиона награде за директора, али и примање од 870.000 месечно, буквално је ситница у односу на то да је склопио између 40 и 60 уговора о раду с лицима која не обављају никакве послове и задатке за Београдску пословну школу. Они се и не појављују у школи.
Ђуровић је сам и одлучио да је заслужан. Тако је сам заменио славу школе и уместо Светих Козме и Дамјана одредио Светог Саву. Наредио је да се у холу школе окачи икона Светог Саве и кандило, са леве стране икона Христа а са десне стране, у истој равни Светог Саве и Христа, окачена је слика на којој је и његов лик.
Министар решава и проблеме високих школа
Министар просвете Младен Шарчевић смењујући бахатог ректора Крагујевачког универзитета Небојшу Арсенијевића, а у шта је због Арсенијевићевих веза мало ко веровао да ће се догодити, практично је показао да проблеме не гура под тепих. Према сазнањима „Блица“, Шарчевић је већ предузео кораке како би се уредио и подигао ниво до сада неуређеног простора високих школа.
Намера је да се ове образовне институције чија се поједина одељења и студијске групе дуплирају – споје и да се формира Академија струковних студија. Академијом би административно сви делови ових високих школа били обједињени и имали би јединствени орган управљања, а не као до сада да свако на локалу ради шта хоће и без контроле.
– Један од основних циљева је да нова мрежа, односно нови начин повезивања одељења школа, буде и на прави начин повезана са привредом како би се након студија и заиста добијали обучени млади људи јер је реч о струковној школи – каже извор „Блица“ из Министарства просвете.
