ПЕНЗИОНЕРИ КОЈИ ДРМАЈУ СРПСКОМ ДРЖАВОМ – скачу са функције на функцију

07:15 20.06.2018.

Најближи чланови породице Мире Петровић, директорке ПТТ-а и посланице ПУПС-а, збринути су на високим државним и јавним функцијама. Њен супруг именован је за помоћника градоначелника Београда Зорана Радојичића, док је њен брат са директорске позиције једног предузећа "пребачен" на високу функцију у Министарство привреде.

За кадрове ПУПС-а увек се нађе слободно место у јавним институцијама и то не било какво. Мира Петровић је са радног места секретарице у ПТТ-у успешно стигла до директорске функције и то без завршеног факултета. Њен брат Драган Гргуревић је „превалио пут“ од ЈВП „Београдводе“ до Министарства привреде, а недавно је њен супруг Ацо Петровић, иначе грађевински техничар, стигао до функције помоћника градоначелника Београда.

Ипак, његов пут у тридесетогодишњој каријери није био нимало лак. Почео је на градилиштима „Мостоградње“, где је 10 година радио као шеф градилишта, да би потом отишао у „приватно предузетништво“. Шта је ту конкретно радио, није познато.

Ипак, чланство у ПУПС-у, где је дошао 2006. године, се исплатило, па је неизвесност у приватном сектору заменио сигурном платом од 115.000 динара у јавним институцијама. Са променом власти 2012. године, постао је члан Градског већа Београда и на тој позицији је остао пуних шест година.

Шта му је била препорука за ту позицију, и даље је нејасно. На сајту Града Београда не наводи се ни која су конкретно била његова задужења. Међутим, са одласком Синише Малог у Министарство финансија и избором Зорана Радојичића на функцију градоначелника, напредовао је и Петровић. Он је сада и званично именован за помоћника градоначелника.

Руководилац, директор, државни секретар

Занимљиву каријеру има и Драган Гргуревић, који је са завршеним Машинским факултетом у Београду, радио у више јавних предузећа, а и сам је кумовао избору своје сетре Мире Петровић за директорку ПТТ-а.

На почетку каријере био је руководилац монтаже машинских постројења, затим руководилац производње, па руководилац тима на истраживачким и извођачким пројектима из области топлотне енергије и обновљивих извора енергије и, коначно, руководилац центра за консултантску делатност. Тако бар пише у његовој биографији.

Највећи „скок“ у каријери направио је 2009. године, када је у ЈПВ „Београдводе“ изабран за извршног директора за оперативне послове, а годину дана касније постављен је за заменика директора. Ту је остао до 2013. године, када се „пребацује“ на функцију директора „Сава центра“.

Када му је истекао мандат у „Сава центру“, остао је дуг неплаћеног пореза од 400 милиона динара. Ипак, то није била препрека за функцију државног секретара у Министарству привреде, на коју је затим постављен. И сада обавља исти посао за плату од око 84.000 динара.

Директорка без факултета, коју брат предлаже на ту функцију

Ипак, Гргуревић је „заборавио“ да у званичној биографији наведе да је у време када је водио „Сава центар“ био и члан Надзорног одбора ПТТ-а. И не само то. Управо тај надзорни одбор предложио је његову сестру за директорку Поште.

Мири Петровић је, међутим, широм отворио врата заправо Милан Кркобабић, кога је наследила на том месту. Одласком на место министра без портфеља у Владу Србије, он није могао да обавља и посао директора тог јавног предузећа.

Петровићева је иначе у Пошти почела да ради као секретарица, а пре доласка у фотељу директора била је специјална саветница Кркобабића за плату од 186.588. динара

Њеним избором, међутим, није испоштован ни закон, јер за директорску позицију нема одговарајућу стручну спрему. У њеној биографији пише да је да је специјалиста струковни економиста. То практично значи да нема факултет, који је обавезан за руководећу позицију у било ком јавном предузећу.

Од како је дошла на челну позицију Поште шокирала је својим потезима неколико пута. Само њен кабинет броји око 20 запослених, међу којим су углавном кадрови ПУПС-а. Само њена плата износи 215.000 динара, а њена шефица кабинета Снежана Петровић зарађује око 170.000 динара. Сличне плате примају и специјални саветници.

Запослене у ПТТ-у је изненадила када им је понудила да плате не примају у Поштанској штедионици, чији је Пошта иначе сувласник, већ у једној страној банци, што је било презентовано и на интернет страници њене шефице кабинета. Тако би се више од 14.868 рачуна отворило у страној банци, док би јавни ресурс државе „Поштанска штедионица“ остала без тог посла.