НЕВОЉЕ СА СТАТИСТИКОМ: Или су Срби шизофреничари или маркентишке агенције лажу

Војислав М. Станојчић

14:30 15.06.2018.

По том истраживању јавног мњења испада да су они исти грађани Србије који би се на изборима определили за СНС и СПС у исто време и одлучни противници приступања наше земље Европској унији.

Према запажањима из САД, коришћење упоредних статистичких података доживљава велики процват сваке четврте године, а што је поуздани знак да је дошло време за избор новог председника државе.

И код нас је пред председничкe изборе слична ситуација, али не само тада. За наше агенције које се баве истраживањем јавног мњења, практично, нема предаха. Њима као и да није неопходан неки посебан повод да размрдају народне масе, да установе колики је степен популарности појединих странака, наговесте њихов успех на следећим ванредно-редовним изборима, који ће се одржати чим Мали Алек процени како је дошло време да неки напредњачки Курта смени напредњачког Мурту и обратно. Узгред, агенције се обично потруде и да сазнају колико грађана Србије подржава опредељење владајуће коалиције за приступање наше земље Европској унији.

Недавно смо имали прилику да се упознамо са резултатима до којих је дошла једна од тих агенција која је испитаницима поставила питања о опредељености за политичке странке, а и о подршци приступању Србије Европској унији.

Према објављеним подацима, 50% анкетираних је на питање за кога би гласали да се сутра одржавају парламентарни избори одговорило да би дало глас Српској напредној странци. Сем ње, још би једино Социјалистичка партија Србије прешла цензус од 5%, из чега следи логичан закључак да све остале странке, заправо, немају шта да траже на изборима на којима могу само да још једном да утврде колико су слабе и немоћне да угрозе садашњу коалицију на власти.

Агенција која је утврдила какве су политичке симпатије грађана бирача, потрудила се и да дозна какав је њихов став о приступању Србије Европској унији. Ни ту није било много недоумице. Већина се, без увијања, неповољно изјаснила о ЕУ, сматрајући да Србија не треба да се придружи тој организацији европских држава.

Како је познато да су вођства СНС-а и СПС-а фанатичне присталице европског пута Србије, не би требало сумњати да и чланство нема неких великих недоумица око избора одговора, већ послушно и без размишљања следи политику својих председника и водећих органа странака, то збуњујуће делује податак који је објавила агенција за испитивање јавног мњења.

По њему испада да су они исти грађани Србије који би се на (колико сутрашњим) изборима определили за СНС и СПС у исто време и одлучни противници приступања наше земље Европској унији.

Анкете су, свакако, неопходне, али не и довољно поуздане. Оне представљају само један од начина да се сазна мишљење више људи или група, а на њихове резултате могу да утичу разне околности: од тога како је постављено питање на које се тражи одговор преко броја анкетираних до тога да ли је узорак репрезентативан.

Пред председничке изборе у САД 1936. године, „Литерари дајџест” организовао је анкету у којој је испитао велики број телефонских претплатника и власника аутомобила, а затим, према добијеним одговорима, најавио победу републиканског кандидата Алфреда Лендона. „Галуп”, обраћајући се знатно мањем броју испитаника, предвидео је да ће победити кандидат демократа, Френклин Рузвелт. Што се и догодило. Рузвелт је, уз већину од 11 милиона гласова, освојио свој други председнички мандат.

Збуњујући резултат истраживања наше агенције о популарности политичких странака и подршци европском путу Србије, може да наведе на две претпоставке: 1) да је анкета вођена пристрасно или нестручно или да су 2) испитани грађани показали висок степен шизофреније.