Прочитај ми чланакМеђународни стручњаци процењују да албанска мафија у својим рукама држи око 75 одсто светског тржишта наркотика. Албански кланови толико су јаки да су са првог места потиснули Колумбијце, који су до пре неколико година били неприкосновени у свету у илегалној трговини дрогом. Блиске везе успоставили су и са италијанском мафијом, што им је омогућило да се шире даље по Европи.
Успон албанске мафије у Европи почиње осамдесетих и посебно деведесетих година прошлог века, када су успоставили своје ћелије и преко океана у САД, посебно на источној обали.
Рудај организација
Почетком деведесетих година албанска мафија почела је да јача у Америци. Током осамдесетих, албански кланови углавном су се бавили ситним криминалом, најчешће за друге. Почели су да сарађују са Коза Ностром, све док нису ојачали довољно да раде сами, прво под кланом породице Иљази.
Ипак, најпознатије име албанске мафије у Америци је Алекс Рудај (или Сандро Рудовић, Али Бој и чика Рудај како је још био познат), који је 1993. године основао свој клан, најчешће називан „Корпорација“ или „Рудај организација“. Чинили су га углавном Албанци рођени у Америци или они коју су емигрирали након слома комунизма, а важили су веома бруталне. Сам Рудај рођен је Улцињу, а у Америку је емигрирао 1987. године.
„Њујорк тајмс“ 2006. године у тексту „Побеђују их у њиховој игри“ објавио је да се „Рудај организација усудила да се бори са италијанским породицама Лукезе и Гамбино за територију у Квинсу“. Догађај којем је сведочио бивши ФБИ агент Хоакин Гарсија, који се тајно инфилтрирао у Гамбино клан, говори у прилог томе. Након што су 2001. чланови албанске мафије уз пуцње и физички обрачун, преузели ноћни клуб и коцкарницу који су држали чланови Гамбино клана, што је до тада било незамисливо, организовани су преговори две стране.
Албанска мафија, коју прати таква репутација да наводно чак и италијански мафијаши не воле да сарађују са њом, активна је у целом свету и то захваљујући комбинацији породичних веза, политичких веза и специфичног, племенског морала.
Сусрет шефова мафије, Рудаја са једне и Арнолда Скитјерија са друге стране, организован је на бензинској пумпи у близини Њу Џерзија. Вођа Гамбино клана дошао је у пратњи 20 људи, а Рудај само шест. Када му је Скитјери, према речима Гарсије, рекао да је „забава готова“ и да „прекину своје операције“ малобројнији Албанци потегли су оружје, претећи да ће целу бензинску станицу дићи у ваздух, са свима који се унутра налазе. Срећом, жртава није било.
Рудај је завршио иза решетака 2004 године, а 2006. тада 38-годишњи шеф албанске мафије, осуђен је на 27 година робије због рекетирања, изнуђивања и коцкања. У истој акцији ухапшен је 21 члан мафије, првој таквој акцији против албанске мафије у Америци.
До тада „Рудај организација“, била је толико моћна да су их, према речима тадашњег шефа ФБИ у Њујорку Фреда Снелинга сматрали „шестом породицом“ – одмах иза италијанских кланова Бонано, Коломбо, Гамбино, Ђеновезе и Лукезе.
Сматра се да је албанска мафија и даље јака у САД, а њихови пипци спуштају се и ниже, ка Јужној и Централној Америци где воде сви путеви за транспорт кокаина из Колумбије, а новац перу преко банака у Хондурасу.
Од Балкана до Скандинавије
Јаке корене имају у неколико европских држава, попут Белгије, где живи значајна албанска емиграција. Белгијске власти албанску мафију сматрају одговорном за највећи део трговине наркотицима у земљи, али и илегалног оружја за које се сматра да делом потиче из ратова на Балкану деведесетих година.
Белгија је још по нечему битна за албанске мафијашке кланове – трговина људима. Сматра се да Албанци, којима је то ужа специјалност, кријумчаре највећи број људи преко Белгије, а ранији извештаји међународних институција показали су да албанска мафија глобално годишње прокријумчари између 70.000 и 100.000 људи, од чега, према проценама, зарађује више од 50 милиона долара.
Процена је да албански дилери месечно прокријумчаре четири до шест тона хероина, чија је вредност на годишњем нивоу две милијарде долара.
Колико су корени албанске мафије у тој земљи дубоки говори и случај из 1989. године када је отет бивши премијер Белгије Пол Ванден Боеинантс, а отмицу је организовао Басри Бајрами, члан банде Патрика Хаемерса. Премијер је пуштен после месец дана неповређен, а претходно је тражено 30 милиона белгијских франака.
Јак огранак имају и у суседној Француској, где, како се верује имају монопол над различитим гранама криминала, с тим што се посебан акценат ставља на проституцију.
С друге стране, у Великој Британији су сконцентрисани на наркотике, и судећи према писању медија претходних дана, преузимају тржиште кокаина од Британаца и Пакистанаца. На острву су их годинама повезивали са проституцијом и шверцом миграната.
Своја упоришта имају и у Немачкој, нарочито око Хамбурга, подаци су БНД-а (немачка обавештајна служба). Велики број њих потиче са Косова и Македоније, а у Немачку су стигли под изговором да беже од рата.
Упркос релативно малом броју, брзо су преузели мреже хероина и проституције, брже него што је то икада учинила било која друга етничка група. Према писању немачких медија, албанска мафија толико је насилна да тамошња полиција не може да нађе некога ко би сведочио против њих јер потенцијални сведоци страхују због своје и безбедности својих породица. Својевремено, „Викиликс“ је обајавио и тајни извештај БНД-а у којем је Хашим Тачи означен је као „кључна фигура у косовско-албанској мафијашкој мрежи“.
Чак и у Скандинавији је забележена њихова активност, иако значајно мања, и углавном када је реч о шверцовању хероина.
– Албанска мафија је веома моћна и изузетно насилна – рекао је Ким Кливер, главни истражитељ за организовани криминал у Данској.
Најпознатији случај је свакако хапшење Прица Доброшија у Норвешкој, Албанца са Косова, који је сматран једном од водећих фигура када је хероин у питању у целој Европи. Он је 1994. године осуђен на 14 година затвора у Норвешкој, али је 1999. године побегао из затвора у Чешку. Поново је ухапшен 2000, а затим пуштен 2005. године због доброг владања. Из Норвешке је прво отишао у Чешку три месеца, а потом се вратио у Пећ.
Наркотици су велики, али не и једини део, њиховог бизниса. Грчке власти су почетком 2008. водиле истрагу на основу поверљивог извештаја амбасаде те земље у Тирани у којем се наводе застрашујући подаци о илегалном каналу за трговину дечјим органима из Албаније за Италију. Према тадашњим препоставкама, за преношење органа коришћени су и поједини дилпломатски канали, а медији су писали да је и један грчки лекар учествовао у свему.
"ПРИЗНАЊЕ ПОСЛЕДЊИ КОРАК, ако се Србији чека, чекаћемо" https://t.co/Is0p7JtA66
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 20, 2018
Упркос сукобима са италијанском мафијом, сматра се да су Албанцима данас италијанска и турска мафија најближи сарадници.
