Прочитај ми чланакДемагогија у режији Александра Вучића - други део. Само дан после става да нико од Срба не жели да живи на Косову, па би то требало ваљда да значи како на Косово немамо ни право, председник Србије је изјавио нови "бисер":
– Катастрофалан потез је био 2010. и 2011. године, када смо себи ставили печат на коверат кососвске независности. Десиле су се грозне ствари за које смо делимично сами ми одговорни, посебно за Међународни суд правде, захваљујући глупој и неодговорној политици појединих људи – рекао је Вучић.
Иако је изношење случаја Косово пред Међународни суд правде била катастрофална грешка жутог режима, пресуда тог политизованог суда је ипак само мишљење и није обавезујућа одлука. То ће бити потписивање коначног споразума са такозваним Косовом, на који се по свему судећи ова власт обавезала у року од пет година још 2013, када је прихватила Бриселски споразум. Рачун из Брисела и Вашингтона сада долази на наплату.
Хајде да видимо какви су све печати ударени шиптарској независности од када је режим СНС-СПС на власти и од када је потписан суицидан Бриселски споразум:
– Формирана је царина на административним прелазима
– Расформиране су четири српске општине на северу КиМ
– Интегрисани су полиција и судство у систем такозване државе Косово
– Српске судије су полагале заклетву пред Харадинајем, Тачијем и осталим шиптарским убицама
– Такозвано Косово је добило позивни број
– Привредна комора такозваног Косова је ставила шапу над сва рудна богатсва КиМ
– Србија је дозволила чланство тзв. Косова у МОК, ФИФА, УЕФА, ФИС, ЕХФ, ФИНА, ИААФ…
Дакле, Вучић криви бившу власт, родољубиву опозицију, Српску православну цркву и ко зна све кога за тренутно стање на Косову, а истина је да су управо он и владајућа структура око њега најодговорнији за чињеницу да су Албанци данас добили већину атрибута државе.
Све што су он и Дачић од 2012. године потписали и аминовали Западу и Албанцима, чак ни Тадић и остале слуге Запада нису смели. Управо када су 2012. године Тадић и екипа саопштили Западу да такве ствари ипак не смеју да потпишу, у Бриселу и Вашингтону су одговорили: ОК, има ко хоће…
Када је 2008. године проглашена независност такозваног Косова, Војислав Коштуница, какав год да је био, је вратио мандат народу и расписао изборе, што би прави потез био и од стране Вучића ако већ не може да се избори са Западом, односно са косовским обећањима која им је дао.
Председник додуше све чешће помиње референдум, али постоји велика опасност да се у том случају народу подметне кукавичје јаје у облику неодређеног референдумског питања – “Да ли сте за компромисно решење о Косову”.
Уз медије, а многи ће рећи и уз изборне махинације, режим би од уљуљканог народа могао да ишчупа “ДА” и себи обезбеди легитимитет да лажној шиптарској држави отвори врата Уједињених нација у замену за некакву европску перспективу.
И ДАЉЕ О ЂУКАНОВИЋУ И ВУЧИЋУ или ко је газда кафане „Србија” https://t.co/Vp9SPdy72g
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 13, 2018
Додатно је опасно то што представници прозападне опозиције у Србији неће много дизати галаму око Вучићевог завршног чина признања Косова (евентуално ће га због тога нападати после потписивања обавезујућег споразума са Приштином), што уз ослабљене родољубиве партије значи да је све на народу Србије. Глас се мора дићи. Времена је све мање.
