Подешавања / Settings

Миливој Шибул је озбиљан човек и угледан кикиндски пољопривредник. Годинама је овај вредни времешни ратар муку мучио да у процесу реституције оствари право на повраћај земље која је његовом деди отета још у доба кад је комунистички режим установио САП Војводину. Упркос паду комуниста, у доба ДОС-овског режима, земљу Миливојевог деде је захваљујући „процесу приватизације“ […]

Цуцки сердар Андрија Иванов Перовић пред Базиликом Св. Петра у Риму, 1850. г. (Забележио Љубомир Ненадовић, Писма из Италије) На Цетињу постоји храм који је племенска црква Цетиња и најстарија грађевина у овом насељу. Ова црква је велика светиња, а становници старе Црне Горе су је вековима поштовали као своју „мајку цркву“, што је још […]

Малаксалост, пажњу, разврат Сиварида: западњаштвом зовеш ти и „ситним радом“. – Војводино стара, зар ти немаш стида? Вељко Петровић У Војводини је одавно уочено постојање регионалне противкултуре која је још крајем XIX века показала обележја умишљене супериорности. У првој половини XX века су малобројним Србима са простора некадашње Аустроугарске, огрезлим у умишљеном сепаратизму, хрватски манипулатори […]

Младосрби: Од народног фестивала Сусрет до заједнице Домовина Ново покољење младих и образованих северних Срба се удружило око Јакуба Барт-Чишинског, Арношта Муке, Бјарнарта Крауца и Јана Арношта Холана. Прозвали су себе Младосрбима и бацили се на темељно истраживање статистике и демографије свог народа. Тада је у Немачко било више од 200 хиљада Срба. У Крусћици […]

Како је СССР 1940. године анектирао Бесарабију за Кишињевског митрополита назначен је канонски епископ. Ипак, троносање канонског епископа није могло да буде извршено због немачке агресије на СССР. Агресијом на СССР је Бесарабија опет припојена Румунији, а анектирала је Румунија и Трансднистрију, где је вршила делатност мисионарења. На челу мисије румунске цркве постављен је архимандрит […]

Борислав Пекић је записао да је од Милића од Мачве чуо како Бизмаркова баба није знала немачки, како је говорила српским језиком, као и да је чак Бизмаркова последња реч на самртничкој постељи била „Србија“. О томе „постоји податак“, тврдио је Милић, а забележио Пекић. Где је тај податак, који наводно „постоји“? Тражио сам, али […]

Јакуб Ксавер Тициан је штампао „Граматику горњолужичког језика“ 1679. године, далеко од српске домовине, у Прагу. Српски језик је звао „вендским“. Била је то прва граматика лужичких Срба која је опстала до данас. На срамоту немачких лутеранских јункера који су чинили све да затру српску књижевност и језик током XVII и почетком XVIII века, Јакуб […]

Пошто су северни Срби покренули народни препород, створили писану књижевност на свом језику, основали своју штампу, створили своје установе културе и објединили их под окрињем Матице српске, уједињена Немачка је германизацију Срба почела да спроводи новим начином. Поред забране богослужења и школовања на српском језику, први пут је употребљен метод психолошког рата у циљу германизације. […]

Матица српска је основана као литерарно научно друштво Срба у циљу очувања и ширења знања о лужичким Србима и њиховој култури. Њени оснивачи су били писци Хандриј Зајлер, Јан Арношт Смолер и учитељ Корна Јан Смолер (отац Јана Арношта Смолера). Зајлер је био богослов Липског универзитета и оснивач Српско-лужичког проповедничког друштва. Њега је, иако протестанта, […]

Лингвиста и публициста Јан Арношт Смолер је у Вроцлаву основао „Академско друштво српске историје и језика“ и тиме је постао стварни зачетник препорода Српске културе. Истовремено је група Срба у римокатоличкој Семинарији у Будишину (Михал Домашка, Корла Август Мосак-Козлопољски и Јаромир Хендрик Имиш) основала „Словенско друштво Будишина“ (Societas slavica Budissinensis). Неупоредиво бројније и значајније је […]

Шта више, учествовао је у рату против Османлија и погинуо под Београдом 1693. године борећи се за ослобођење јужне Србије, наше отаџбине. Тицианова граматика је постала основ развоја каснијег српског горњелужичког књижевног наречја, а римокатолици од тог доба полако и све сигурније заузимају значајнију улогу у развоју књижевности и културе лужичких Срба. Прву српску типографију […]

Историјска Краљевина Пруска (настала уједињењем Пруског војводства са маркгрофовијом Браденбург под династијом Хоенцолерна), показала је каква ће судбина Срба бити у најмоћнијој лутеранској држави. Нама је приказала судбину Срба коју су им приредила немачка „браћа“ чим су постали „домаћини“ у српској земљи. Ти домаћини су у земљи северних Срба пре пар векова постали пруски јункери, […]

Мартин Лутер против Срба Данас знамо да је покретач протестантизма Мартин Лутер имао веома лоше мишљење и о Србима, пошто је изрекао да су „најгори од свих могућих народа[1]. Лутерова изјава о Србима била је у ствари преузимање става швајцарског писца Ноткера Баблуса из IX века о Словенима. Наводно је Лутер одбио превођење литературе на […]

ЦИА, снајка, ЦИА… пола света су упропастили! Ђура Чворовић (лик из„Балканског шпијуна“ Душана Ковачевића) Кованице којима се ките нејасна уображења о прикривеним криминалним мрежама огромног значаја јавност узбуђују лако. Тако је и са кованицом „дубока држава“. Мало ко зна да је кованица врста фразе, флоскула чије значење је тешко одредиво и да флоскула само пружа […]

Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, ка у сахан што се чорбе слажу. Ферат Зичар, Кавазбаша (Горски вијенац, Његош) Дамад Али-паша, историјски османлијски војсковођа, који је поражен од аустријске војске Евгенија Савојског у Бици код Петроварадина, почива у турбету на београдском Калемегдану. Погинуо је када је директни напад аустријске војске, под руководством Александра Витемберга, на јаничаре […]

Славибор је наивно мислио да ће франачким вазалством након век и по сачувати мир Срба од ћесара. Признао је врховну власт ћесара. Славибор је дуго потом био њихов одани вазал, али је касније ипак учествовао у српским устанцима, када је и он увидео да мир са Францима има цену неподношљиву за српски народ. Славибор је […]

Немачки историчар Карл Готлиб фон Антoн (Karl Gottlob v. Anton) је 1783. г записао да постоје неке лужичке песме које Лужичани певају међу собом, добро се пазећи да за њих не дознају Немци. Српски песник и такође лутерански свештеник Рудолф Мјењ је први ову песму објавио тек 1806. године, онако како је слушао од свог […]

О слободи“ – грме, они који ћутке трпе да их ћуша ма чији министар. Вељко Петровић (Војводино стара, зар ти немаш стида) Подсетимо се да је аутономашко ово друштво које се назива „Војвођански клуб“ беспризорно дрпило назив од клуба историјског Удружења Војвођана у Београду, у којем су били најбољи синови српског народа из Војводине: Михајло […]

Навукла си тешку, неукусну свилу, натукла си шешир са седам детлића, ијујучеш, танцаш на пандурском крилу, подбулих очију од штрике и пића. Вељко Петровић, „Војводино стара, зар ти немаш стида?“ Пре 18 година су војвођански аутономаши ушли на велика врата политичке сцене у Војводини захваљујући поитичкој нагодби око места на ДОС-овској изборној листи. Већ 2004. […]

До данас је опстала могућност да су Срби на овом подручју од раније[1], пошто се још код раних античких писаца Венеди сматрају делом Вандалског народа, а Вандали су, наводно, претходили Вендима на том простору, па се иселили.  Грчки и римски извори претке полапских Словена сматрају делом народа јединственог порекла којег су латини звали Venedi, Venethae или Venethi[2], а Грци Ούενέδοι. […]