Прочитај ми чланакСам сам иницирао разговор са Александром Вучићем. Начуо сам да ће СНС имати листу нестраначких кандидата, позвао сам га и рекао му да сам спреман да дам максималну подршку. Причао сам с њим и он ми је рекао: “Ако будеш хтео, бићеш на листи”.
Овако за „Блиц“ прича Горан Грбовић, бивши кошаркаш Партизана и репрезентације Југославије.
Откуд то да један “гробар” подржи листу ватреног навијача Црвене звезде?
– Да вас исправим, не само ватреног навијача, Вучић воли за себе да каже да је “окорела циганчина” (смех). Мој улазак на листу СНС-а заправо је само корак даље у односу на подршку коју сам му дао прошле године. Та подршка је и тада дошла након опсервације свега онога што је Вучић радио и укупне ситуације у којој живимо.
До чега сте дошли током те опсервације?
– Ми смо 2000. били ресетована земља. Србија је тада била најбоља удавача Европе, а Београд најбољи младожења. После 12 година једне дозиране политике, како на нивоу републике тако и у Београду, удавача је остала уседелица, а Београд се није оженио, офуцао се и осиромашио. Да је било добро, грађани не би променили претходну власт. У претходне три-четири године неке ствари су урађене боље и то са мање средстава него у претходних 12 година. Просто, ако си истрчао пет од 42 километра маратона, онда је то неки показатељ. Овај човек (Вучић, прим. аут.) са својим тимом је истрчао бар 25 и тек ће да трчи.
Дакле, начелно сте се договорили са Вучићем да будете на листи, како су после тога текли преговори?
– Није их ни било, он је човек који увек држи до договора и с њим је све увек начисто. Видели смо се пре петнаестак дана и тада смо заправо разговарали о кошарци.
Али сте без размишљања пристали да будете на листи?
– Нисам ни схватио шта значи улазак на листу, али кад сам видео у каквом сам друштву… Ту има академика, професора, људи остварених у сваком смислу те речи. Чуо сам да причају да сам био под притиском, што апсолутно није тачно. Консултовали смо се, а избор је на крају био мој. Нисам дуго размишљао.
Да ли сте име и имиџ дали само као подршку или ћете бити и одборник?
– Спреман сам да учествујем на седницама Скупштине града, ако до тога дође. Међутим, то што нисам и члан странке, односно то што ме нико није условио да морам бити и члан странке, за мене значи додатну слободу мисли, дела и визије.
Хоћете ли ићи у кампању, разговарати са грађанима…?
– Наравно да хоћу. Мада могу да разговарам о ономе у шта се разумем, о спорту, о мом схватању политике.
Ко би био добар кандидат за градоначелника?
– Свако од људи с листе може да буде градоначелник. Професор Радојичић оставља утисак, Аја Јунг такође… То мора да буде неко темпераментан, енергичан… Синиша Мали, Горан Весић, Андреја Младеновић, Ирена Вујовић, која је млада али се доказала у општини коју води. Сви они би тај посао добро обављали.
Како бисте тај оценили спорт у Београду?
– Много тога је урађено. Београд је промовисао спорт, био је домаћин многих светских и европских првенстава. Сада нам иде фајнал фор и Београд постаје чвориште спортског елитизма Европе. Када се фајнал фор буде играо и ако ту буду, рецимо, Фенербахче, Макаби, имаћете 100.000 туриста у престоници.
Страствени сте риболовац, шта бисте урадили на рекама?
– Трудићу се да дође до уређења обала Саве и Дунава. У реду је да свако може да закупи савску обалу, али би услов морао да буде да уређује тај део обале. Да се води рачуна о екологији, да се не бацају кесе, флаше, ђубре које убија флору и фауну.
Хоће ли вам „гробари“ опростити сарадњу са „циганом“?
– Не знам да ли ће њему сарадњу са мном. Али политика није црвено-бело и црно-бело… Ако јесте, онда смо сви негде погрешили.
Је л’ се Вучиц разуме у кошарку?
– Да, пошто ју је играо. Он се сећа неких детаља, старих тренера, ја сам већ све то заборавио. Изненађујуће је колико познаје и фудбал и кошарку. И он и Андреј су играли. Андреј је играо са мном.
О колегама и политици
спорт као политичка трибина
Да ли са спортистима који су вам политички опоненти, попут Ивковића или Вујошевића, некада причате о политици?
– Са Дудом нисам у контакту 30 година. Са Дулетом Вујошевићем у неколико наврата јесам. Било је то моје спочитавање њему. Он је после професора Николића сигурно најбољи тренер ког знам. Задужио је Партизан, али је скренуо и у део који није кошаркашки и није спортски. Давао се спорту 100 одсто, али због лоших сарадника и асистената мислим да се потрошио и да су га потрошили погрешни људи. Пре неколико година сам разговарао с њим, саветовао га да не користи спорт за политичке трибине. То је штетило и Партизану и кошарци.
Али јавне личности се свуда у свету опредељују?
– Чули смо Леброна и још хиљаду људи о Трампу. Свако има право на мишљење, можемо и да се сукобимо, образложимо, то је демократија. Али није исто то и када дође до тешких речи, увреда које ће утицати на јавно мњење и то на навијаче, и то на онај екстремнији део. Онда долази до скандирања, туча…
