Прочитај ми чланакСрбија ће бити под притиском ове године више него раније.
Када се слонови туку, страда трава, када слонови воде љубав, страда трава – каже афричка пословица, коју често цитира српски шеф дипломатије Ивица Дачић, како би дефинисао односе великих сила и Србије. У „тучи тих слонова“ очигледно је започела нова рунда, овога пута на иницијативу Запада, односно Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Наиме, истог дана су демократе у америчком Сенату и Одбор за спољне односе британског Дома лордова објавили извештају који се тичу, како они кажу, малигног утицаја Русије на Балкану, у чијем је средиште, погађате – Србија. Наравно, уследио контраудар из Кремља.
У оба извештаја се исказује забринутост због, како наводе, „злокобног утицаја Русије на Србију и регион Западног Балкана“, који је један од главних проблема са којима се суочавају. Кажу да су мир и просперитет Западног Балкана уз крајњи циљ прикључења ЕУ – са Србијом као кључном за стабилност региона – дугорочан интерес обе земље. У оба документа препоручује се неопходност већег присуства и САД и Велике Британије на свим нивоима у Србији.
Извештај „Путинов асиметрични напад на демократију у Русији и Европи: Импликације на националну безбедност САД“, припремљен је за Комитет за спољне односе америчког Сената, горњег дома Конгреса, и говори о „вишегодишњим и непрекидним нападима“ власти у Москви.
Документ од 206 страна је објавио највише рангирани демократа у сенатском одбору Бен Кардин који је рекао да док амерички председник Доналд Трамп на међународном плану не ради ништа, руски председник Владимир Путин „наставља да побољшава свој асиметричан арсенал и тражи даље могућности да омете владе и подрије подршку демократским и међународним институцијама које су САД и Европа градили последњих 70 година“.
– Штетни утицај Русије на Србију се манифестује кроз дубоке културне везе, пропаганду, и утицаје у енергетском и сектору одбране – реченица је којом почиње део извештаја који се односи на Србију.
У њему се вашингтонска администрација позива да посвети већу пажњу Србији као важној земљи региона, одобри већа средства за помоћ Србији ради одбране од руског утицаја, као и да високи амерички званичници чешће посећују Београд.
Док српски лидери настоје да делају у изазовном политичком окружењу, нема сумње да је Србија суочена са притиском док покушава да „седи на две столице,“ износи се у извештају, уз напомену да ће „без значајније одбране“, руска пропаганда наставити да утиче на јавно мњење Србије.
– САД, такође, треба да подрже напоре Србије да буде енергетски независнија и да раде са Европском унијом на обухватним напорима широм региона – наводи се у извештају.
Демократе сматрају и да је земљама попут Србије, поред помоћи, потребно и доследније америчко дипломатско ангажовање и упозоравају да амерички функционери треба чешће да посећују Србију.
– Руски ангажовање са руководством Србије је у оштром контрасту са америчким. Председник Вучић се срео са председником Путином најмање 12 пута од 2012. године, док је последњи амерички председник који је посетио Београд био Џими Картер 1980. године – наводи се у извештају.
Демократе зато сматрају да би амерички функционери, укључујући чланове Конгреса требало редовно да путују у регион и да примају високе госте у Вашингтону.
– САД треба да пошаљу јасну поруку да су се вратиле и да су спремне да сарађују за земљама и савезницима широм Европе како би се одбраниле од злоћудног утицаја и помогле тим земљама да доврше процес интеграције – пише у извештају.
ДОМ ЛОРДОВА: УТИЦАЈ БРИТАНИЈЕ У РЕГИОНУ У НАЦИОНАЛНОМ ИНТЕРЕСУ
Са друге стране, извештај Комитета за међународне односе британског Дома лордова „Британија и Западни Балкан“, састављен на 117 страна, бави се пре свега новом позицијом Британије после Брегзита и променама које је то изазвало по питању утицаја те земље на простору Западног Балкана.
У резимеу извештаја стоји да је утицај Британије у земљама овог региона и даље у националном интересу и поред тога што је она у процесу изласка из Европске Уније.
За потребе извештаја представници Комитета Дома Лордова су се у Србији састајали са великим бројем државних функционера, опозиционих политичара, НВО активиста и новинара, о чему је Телеграф.рс прошле године у неколико наврата писао.
Међутим, осим утицаја Русије, Лондон се осврће и на утицај других великих сила, у првом реду Кине и све јаче Турске.
Повећани утицај Кине и Турске у региону такође није непримећен, али промена америчке политике под Трампом може створити „вакуум“ на Западном Балкану „који могу да искористе Руси“.
– Русија ће наставити да игра улогу „спојлера“ у покушајима региона да се интегрише са Западом – пише у извештају.
Британце, такође, забрињава и чињеница да је ослабила подршка чланству у ЕУ на Западном Балкану, те констатују да одлагање датума новог проширења није од помоћи.
– То није у интересу Велике Британије, јер је чланство земаља Западног Балкана у ЕУ најпоузаднији пут за постизање безбедности, стабилности и просперитета. И након Брегзита Велика Британија мора да настави да подржава амбиције западног Балкана за улазак у ЕУ – стоји у извешатју британског Горњег дома.
Како наводе, не сме се дозволити да излазака Велике Британије из ЕУ буде виђен као одбацијање европских вредности и поручује да ће Лондон наставити да промовише те вредности и институционалне стандарде на Западном Балкану, како у сарадњи са ЕУ тако и билатерално.
У извештају се помиње изјава српске премијерке Ане Брнабић о томе да, иако је чланство у ЕУ циљ, реформе које ЕУ захтева добре су саме по себи, те да је „пут исто толико важан као и крање одредиште“.
– И ако не буде проширења у наредних 10 година, Србија ће наставити свој пут приступања како би решила проблем корупције, ојачала јавне институције и отворила своја тржишта – наводи документ речи премијерке.
Србија се у извештају Одбора за споље послове помиње и у контексту односа са НАТО и то као земља која тренутно нема жељу да приступи тој организацији.
– НАТО се и даље доживљава међу етничким Србима као злочинац, иако је прошло 18 година од бомбардовања Југославије – цитат је Јарослава Висниевског, који се наводи у тексту документа Одбора за спољне послове.
У том смислу наводи се да директор за одбрану, међународну безбедност и Југоисточну Европу у британском Министраству за спољне послове сматра да је „врло могуће да Србија за дуго време или чак никада неће видети своју будућност у НАТО“.
Истовремено се додаје да пуно чланство није једини вид сарадње Србије са НАТО. Напомиње са да је председник Србије Александар Вучић говорио на Северноаталнтском Савету, те подсећа да је Србија са НАТО снагама одржала 22 војне вежбе претходне године.
ОДГОВОР ЛАВРОРОВЕ ВЕДЕТЕ
На извештају Запада, наравно нису остали неми у Москви. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оценила је извештај америчког сенатора да се Русија меша у изборе широм света као некоректан и истакла да такви извештаји воде само ка продубљивању противуречности на Балкану и стварају додатне варнице.
Како је рекла, Москва поштује спољнополитичке приоритете Србије, о којима је приликом децембарске посете Москви говорио председник Србије Александар Вучић.
– Вучић је отворено и искрено изразио спремност за развијање наших свестраних односа, истовремено потврдивши курс Београда ка евроинтеграцијама уз очување војне неутралности. Ми се према спољнополитицким приоритетима Србије односимо са поштовањем, ослањајући се на обострану приврженост јачању наше сарадње – рекла је Захарова, преноси Спутњик.
Према њеним речима, сарадња са Београдом се одвија потпуно у складу са медународним правом, узимајући у обзир цео спектар фактора који утичу на ситуацију у балканском региону.
– Притом, ми никада нисмо иницирали и не иницирамо негативна питања, и не позивамо на кораке против било кога, већ обрнуто, ми смо заједно са српским партнерима отворени за разматрање актуелних тема важних за ситуацију на Балкану са свим заинтересованим странама – навела је.
„ХЛАДНИ РАТ“ У СРПСКОМ ДВОРИШТУ
Види се да је та антируска тема високо лоцирана у англоамеричком политичком миљеу, каже за Телеграф.рс, каријерни дипломата Зоран Миливојевић, коментаришући извештаје из Вашингтона и Лондона.
– „Дубока“ Америка у Вашингтону и даље има своју улогу. Високо се држи та антируска прича. Треба подсетити и на документ из Конгреса, да се дубоко анализира војна сарадња Русије и земаља Западног Балкана. Према томе, то је озбиљна прича и бојим се да је то последица неиздавања визе начелнику Генералштаба Војске Србије Љубиши Диковићу – указао је Миливојевић.
Према његовим речима, на терену поново имамо „хладни рат“ на неки начин и сукоб великих сила. Такође, напомиње, треба имати у виду када је у питању Велика Британија и њен излазак из ЕУ, сасвим је јасно да Лондон поново жели да игра улогу коју је некад играо.
– Да буде фактор одлучивања и да Балкан остане у сфери његовог директоног интереса. Треба подсетити на британску политику у историји, ту се ништа не мења. Она је увек била антируска на овим просторима – каже овај дипломатија.
То што смо ми у жижу, Миливојевића не чуди.
– Кључна земља овог простора, коју треба обухватити и у антируској причи, али и генерално и у атлантској причи је Србија. И Србија је ту кључна из више разлога – највећа је, има највећи утицај, војно је неутрална, има одличне везе са Русијом, не признаје Косово. Доста тих елемената који се не уклапају у тај западни мозаик. Према томе, треба ломити Србију – изјавио је Миливојевић за Телеграф.рс.
Он каже, да је западно схватање анализирајући извештаје из САД и Велике Британије, да уколико сломе Србију, онда су решили и БиХ и Македонију и Косово, односно Западни Балкан.
– У том погледу евроатлантске интегације су заједнички циљ и САД и Велике Британије. Ту нема никаквог спора. Та русофобија и антируска политика се директно манифестује овде, јер Србију треба сломити. Мислим да ћемо бити под притиском ове године више него раније – закључио је Миливојевић.
ПОБЕЋИ И ОД ЈЕДНИХ И ОД ДРУГИХ У ЕУ
Односи САД и Русије упркос најавама Трампа у предизборној кампањи, не само да нису доживели рестарт, него и даље бележе негативни тренд, истиче за наш портал, Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику.
– Односи утичу и на унутрашњу политичку динамику у САД, с обозиром на озбиљну истрагу која се води о утицају Русије на исход председничких избора, којом је обухваћен и сам Доналд Трамп. Пратећи овакве динамике, видимо да су односи великих сила напети и да се са великом пажњом прати све оно што се у сваком делу света дешава у односу на утицај ових великих сила – каже Јоксимовић.
Она напомиње да је изостанак европске перспективе на Западном Балкану, који је био обухваћен великим вакумом, због дугогодишњих криза у унутар ЕУ, омогућио и утицај и других актера у региону.
– Не говоримо само о Русији, ту су и Кина и Турска и неке арапске земље. Изостанак европске перспективе довео је и до унутрашњих политичких криза, попут Македоније – рекла је Јоксимовић.
Према њеним речима, неподељено мишљење свих је да је решење за стабилизацију и развој – интегрисање свих земаља Западног Балкана у ЕУ.
– У том контексту САД и Велика Британија имају такву врсту стратегију. Велика Британија је заједно са Немачком унутар ЕУ највише заговарала процес проширења. Такође, у овом тренутку имамо промену вокабулара унутар Уније који је дефинисан кроз Стратегију 2025. која ће бити представљена у фебруару – казала нам је Јоксимовић.
Сматра да је европска перспектива нешто на чему ће се у наредном периоду интезивније радити.
– То је за Србију веома добро, јер је у оквиру ове Стратегије у фокусу. За Србију се сматра да у административним и институционалним капацитетима има највише шанси да у кратком року може да постане пуноправна чланица – изјавила је Јоксимовић.
Она је казала и да је ЕУ схватила, имајући у виду да се њен пројекат заснива на безбедности, да се тај пројекат не може заокружити пре него што све земље са Западног Балкана постану чланице.
