Прочитај ми чланакНерасположење У Паризу према отварању ове теме. Нема разлога за песимизам, али ни за претерани оптимизам.
Тренутно немамо никаквих сазнања о конкретним припремама за покретање иницијативе Приштине да ће „Косово“ обновити захтев за пријем у Унеско. Времена за подношење захтева формално још има, али објективно све мање, поготово ако се узме у обзир да би оно у случају Косова морало подразумевати широку и интензивну дипломатску кампању, као и превазилажење низа процедуралних препрека. Јер не треба заборавити, са становишта важећих и обавезујућих докумената УН, „Косово“ није држава, већ територија под управом ове међународне организације.
Говори овако у интервјуу за „Новости“ професор др Дарко Танасковић, амбасадор при Светској организацији за заштиту споменика културе (УНЕСЦО), одговарајући на питање каква сазнања има о евентуалној обнови захтева Приштине за пријем у Унеско. Указујући да се „Косово“, које у својим одговорима неизоставно ставља под наводнике, непосредно и не може обратити Унеску са захтевом за пријем, већ посредством неке друге државе, проф. Танасковић наглашава да му је за пријем, као нечланици УН, потребна двотрећинска већина гласова на Генералној конференцији Унеска.
– Све то, заједно са преовлађујућим нерасположењем у Унеску према отварању још једне „вруће“ теме у ситуацији у којој се организација суочава са великим проблемима, а предстоји и избор новог генералног директора, док је свет у превирању и престројавању, а Приштину потреса озбиљна политичка криза, све поменуто, и понешто непоменуто, не иде наруку подносиоцима захтева за пријем „Косова“ у Унеско. Верујем да су тога разумни и реалистични људи свесни, како у Приштини, тако и у свету, међу онима који иначе подржавају међународну афирмацију „Косова“ – говори професор Танасковић, наводећи је питање евентуалног захтева за пријем „Косова“ у Унеско из унутрашњеполитичких разлога било актуализовано у Приштини.
* Ипак, уколико се обистини верзија о „сигурној подршци“ коју пласира Приштина, какве су нам шансе да гласање на Генералној конференцији у новембру превагне у корист Србије? У супротном, како би се чланство Косова у Унеску рефлектовало на Србију и наш народ на Косову и Метохији?
– Из одговора на ваше претходно питање логично произилази претпоставка да изгледи Србије да спречи покушај учлањења „Косова“ у Унеско свакако не би били мањи него 2015. Напротив, хипотетички посматрано, исход би вероватно и овога пута био неизвестан, а резултат изјашњавања држава чланица Унеска исказао би се сразмерно тесним скором. Не треба заборавити да је већина чланица признала једнострано и противправно проглашену независност „Косова“, али то никако не значи да би оне све аутоматски гласале у прилог његовог пријема у Унеско, што се показало и 2015. Штавише, може се основано претпоставити да би се сада, чак и више њих, уздржало од давања подршке овој парадржави.
Јер поред фактора вишеструке и променљиве изукрштаности и међузависности односа снага и интереса у међународним организацијама и, следствено, у мултилатералној дипломатији, многе државе које су признале „Косово“ процењују да оно не испуњава суштинске критеријуме да би постало члан специјализоване агенције УН за образовање, науку и културу. Да поменем само да у Приштини досад није усвојен ниједан правни акт који регулише статус и заштиту културног наслеђа. О томе како би се све чланство „Косова“ одразило на стање заштите наше културне и духовне баштине на КиМ, на тамошњи српски народ и, самим тим, на Србију, не бих сада да спекулишем. У сваком случају, била би то нова и суштински неповољна ситуација за нас.
* На претходној конференцији, 2015. Косову је одбијен захтев за чланство, одлучила су три гласа… Србија је тада, чини се, те гласове добила у самом финишу кампање. Јесмо ли овога пута спремнији за дипломатску битку, ако до ње дође?
– Све неизвесне утакмице решавају се у финишу, али у завршници, упркос могућем привиду, никада не одлучује само срећа, иако је и њен удео значајан. Србија од 2015. није престајала да у међународној заједници, и на мултилатералном и на билатералном плану истрајно и аргументовано објашњава и доказује зашто би пријем „Косова“ у Унеско, поред тога што је начелно правно споран, значио изневеравање темељних вредности на којима почива сама идеја Унеска и, условно речено, његов цивилизацијски мандат.
Верујем да је у том погледу учињен знатан помак и да је, најблаже речено, проблематичност захтева за пријем „Косова“ многима у свету сада јаснија него пре две године. У том погледу има веома охрабрујућих наговештаја и сигнала, посебно из неких држава које су признале „Косово“. Могло би се стога рећи да смо у повољнијој позицији за оно што у питању називате „дипломатском битком“, ако до ње ове године дође. Сигурно је да немамо разлога за песимизам, али ни за претерани оптимизам без реалног покрића.
* Шта је, према вашем мишљењу, предуслов да успешно наступамо, не само у овој причи, него и у свим које се тичу судбине Србије и њеног народа?
– Има, на разним нивоима и у разним областима више таквих предуслова, али су, бар по мом мишљењу, на најопштијем нивоу, кључни: јасан стратегијски циљ, односно стабилна дугорочна пројекција државно-националног интереса, сагласност о најбитнијим питањима народне и државне судбине, пуна акциона саборност, планско и координисано деловање свих државних органа и друштвених снага и, свакако не на последњем месту, разумевање савременог света, одговорност и компетентност свих учесника у друштвеном животу и у јавним пословима.
* Реалност је да већина чланица Унеска признаје Косово као независну државу. Такође је реалност да војници Кфора из појединих чланица нису успели да заштите српску баштину у погрому 2004. Имате ли утисак да је, после свега, другачији однос у светској организацији према Србији и њеним споменицима на КиМ?
– Не треба гајити илузије да субјекти међународних односа лако и брзо мењају једном заузете политичке, а самим тим и вредносне ставове о неком питању. То поготово важи за најутицајније актере на светској сцени, што се природно одражава и на климу у међународним организацијама. Ипак, та сцена није статична, особито у новије време. Нисам довољно обавештен да бих могао давати оцене о кретањима на ширем међународном плану, али сам стекао чврст утисак да у Унеску постоји веће разумевање за незавидан статус наше културне и духовне баштине на КиМ, него до пре још само неколиких година.
* Ако су већ изостале санкције света према Приштини, може ли се после свега очекивати да у будућем времену међународна заједница има више разумевања у заштити српског културног блага на територији самопроглашеног Косова.
– Биће и даље систематске примене двоструких стандарда и очигледних неправди, који изазивају разумљиву горчину и револт, али верујем, и то на основу конкретних показатеља и уочених помака, да се простор за истину постепено шири. То је у логици цикличних процеса, јер се историја не креће (само) праволинијски и иреверзибилно. Треба бити мудар, одлучан, упоран и, нарочито, стрпљив у борби за своју истину. Ваљало би да та наша истина увек буде што ближа општим начелима правде, слободе и људскости, а не каже народ случајно да „Лаж где руча, ту и не вечера“. О доручку да и не говоримо.
СРПСКИ СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ НИСУ САМО НАШ ПРОБЛЕМ
* Да ли постоје механизми да се спречи бесправна градња око наших споменика културе, поготово оних који су под заштитом светске организације. На пример – Петрова црква у Рашки, Грачаница на Косову?
– Појава угрожавања и нарушавања просторног интегритета неких културних добара уписаних на Листу светског културног наслеђа Унеска бесправном градњом или произвољним и неодговорним урбанистичким планирањем није само наш проблем. Недавно је, рецимо, историјски центар Беча пребачен на Листу светске баштине у опасности, на којој су и наши манастири и цркве на КиМ, услед планирања изградње велелепног хотела у непосредној близини Катедрале Светог Петра!
У нашим условима, додатна, отежавајућа димензија је и у конотацији угрожавања споменика значајних за верски, национални и културни идентитет српског народа. На територији коју наша држава контролише овакви проблем морају се решавати одлучном и неселективном применом закона и прописа, иако то може бити скопчано са немалим тешкоћама. Кад је реч о КиМ, све засад зависи од држања представника и институција међународне заједнице, на које се мора вршити сталан притисак свим делотворним средствима.
МЕЂУДРЖАВНА КОМИСИЈА О СТЕПИНЦУ
*Члан сте Међудржавне комисије о Степинцу. Каквом се исходу српски народ и његова црква, заиста, могу надати, после преговора који су изазвали бурне полемике?
– За разлику од неких тенденциозних и сензационалистичких, а незналачких и на чињеницама неутемељних позива на узбуну због наводне издаје српских и православних интереса… сматрам да је рад Мешовите православно-католичке комисије о историјској улози кардинала Степинца био вишеструко користан и у суштини успешан, наравно у границама у којима је то могао бити. Будући развој догађаја ће ово, верујем, потврдити.
КОРИСНА САРАДЊА СА ТУРСКОМ
* Да ли бисте, као неупитан познавалац Турске, одакле се најављује посета Србији на највишем нивоу односно више него значајна улагања, прокоментарисали ововремене односе двеју држава?
– Све док је у средишту пажње привредна сарадња, под условом да се послови склапају уз претходну свестрану процену дугорочних обостраних интереса, а који нису само економски, уверен сам да за Србију развијање сарадње са Турском потенцијално може бити корисно и плодоносно.
