Прочитај ми чланак

ОД ИЗДАЈЕ ДО РЕАЛНОСТИ: Нови и стари предлози о решењу косовског проблема

0

Позив председника Србије Александра Вучића на унутрашњи дијалог о Косову изазвао је опречне и прилично бурне реакције. Било је оних који су такав позив поздравили уз потврду да ће учествовати у разговорима, али и оних који одбијају могућност дијалога или траже хитну суспензију Бриселског споразума.

Најконкретнији је био потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, који је рекао да је разграничење оног што је српско и оног што је албанско решење. Опозиција је подељена. Једни, попут Либерално-демократске партије, најављују да ће партиципирати у дијалогу, други очекују да виде Вучићев план, после чега ће одлучити, а има и оних попут СРС или Двери, који не желе да буду део свега. Српска православна црква најавила је да ће партиципирати у дијалогу.

Вук Драшковић – Прихватити реалност

Србија треба да прихвати и призна косовску стварност и план Мартија Ахтисарија из 2007. године као темеља наставка Бриселског дијалога. Стварност је да независност Косова данас признаје „огромна већина чланица УН и ЕУ“, да је Међународни суд правде закључио да проглашењем независности Косова нису прекршени ни Повеља УН, ни међународно право, ни Резолуција 1244 СБ УН, да око 90 одсто становника чине Албанци, а мање од шест Срби. Суверенитет Србије над Косовом постоји само у преамбули Устава. Робујући тој норми изван стварности, држава трпи само огромне губитке, и политичке, и развојне, и демократске и демографске и новчане. Макар и са закашњењем, прихватимо документ Мартија Ахтисарија.

Ивица Дачић – Разграничење

Са председником Србије Александром Вучићем проверићу могућност разграничења на том простору.

– У договору Срба и Албанаца то је једно могуће трајно компромисно решење, уз посебан статус за наше цркве и манастире и уз Заједницу српских општина на југу Косова. Ако се испостави да је то немогуће, или да је неприхватљиво, нећу бити несрећан, него ћу пробати да дам допринос у проналажењу трајног и реалног решења.

Дијалог о Косову и Метохији даје одговор на питање колико смо зрели. Косово јесте наша вредност, али само у оној мери у којој се и сами према њему тако понашамо. Ми смо ти који му одређујемо вредност и важност уз само један услов, услов свих услова наше будућности. Она не сме да буде крвава и то мора да буде наша црвена линија. Све остало ће бити ствар наше мудрости и самим тим наше способности да преговарамо. А дијалог о томе први је корак.

Санда Рашковић Ивић – Замрзнути преговоре

Мој став је да пре свега да држава Србија и Влада Србије никада није требало да потпишу Бриселски споразум и на тај начин извуку институције државе са Косова и Метохије, јер то је погубно и тек ће се показати као такво.

Пошто је споразум већ потписан, сада бих преговоре замрзла. Брисел и Албанци све време магарче Београд, који нон-стоп само даје и чини уступке. Препустили су судове Приштини, државну имовину, позивни број… Биланс је да Срби ама баш ништа нису добили од свега, а списак онога што је дато је импресиван и крај му се не назире. Отварање поглавља са Европском унијом није никакав добитак, нарочито не у светлу уступака које Србија чини са својом државном територијом. А то је јалово и опасно.

Драган Шутановац – Ништа преко леђа Срба

ДС је упорно током 90-их позивао на мирно разрешење и политички дијалог, без националне хистерије, који би довео до одрживог решења, гарантовао права свих грађана на Косову и окончао безбедносну кризу. Од 2001. године и од мандата покојног премијера Ђинђића ми инсистирамо да је једини исправан пут заштита и побољшање катастрофалних услова живота свих грађана, а пре свих Срба и осталог неалбанског становништва, а да су разговори са међународном заједницом и косовским Албанцима пресудни фактор за безбедност и квалитет живота Срба на територији Косова. Став ДС по питању Косова је државотворан, а то значи да Србија мора да пресече Гордијев чвор, који оптерећује њену историју и будућност, међутим, не преко леђа Срба који на Косову живе. Темељ је дијалог, а питање географије је последњи спрат те куће.

Слободан Самарџић – Прилика за велеиздају

У дијалогу са Приштином нема повољног решења за Србе. Овде се Србија, тј. њено државно руководство, уопште не пита. Ту политику одавно води Брисел у име Берлина и Вашингтона. Последњих девет година нарочито успешно. То је политика на коју је пристао Тадић, а много успешније наставио Вучић. Мислим да ће је Вучић и завршити, јер Запад не може у Србији да нађе бољег извршиоца за довршење процеса признања. Питати данас за „најбоље решење“, када су владе Србије у континуитету завршиле 99 одсто признања Косова граничи се са добрим укусом. Теоретски гледано, онај један одсто могуће је осујетити прекидом такозваног бриселског дијалога. Нека свако процени колике су данас шансе за то. Али, то не значи да не треба прстом указивати и на тај последњи чин, као чин личне историјске одговорности. Дипломатски гледано, тај чин има тежину оних 99 претходних, јер ништа није готово док све није готово. Ако хоћете, ето прилике и за велеиздају и за херојски чин.

Борис Тадић – Пред свршеним чином

Свој план сам изнео пре пет година у четири тачке. Након потписаног Бриселског споразума, тај план сада вероватно није применљив, тако да је за нека решења која су до тада била могућа, сада вероватно касно. Александар Вучић и Томислав Николић су обмањивали грађане у кампањи 2012. године обећавајући да ће поништити све што је претходна власт испреговарала. Потписивањем Бриселског споразума су онемогућили да се изборимо и за оно што је до тада било могуће. Сада смо пред свршеним чином и сваки разговор на ту тему служи само подели одговорности и замазивању очију јавности да постоји било какав дијалог са овом влашћу. Ова власт је дозволила успостављање правног система независног Косова на целој територији КиМ, укључујући и север. У време мог мандата то нисмо прихватили.