Прочитај ми чланакОсим што је познато да у НАТО-у посједују такозване невидљиве авионе за оперативна дејства у случају војног сукоба, грађани Црне Горе су се управо ових дана могли увјерити да НАТО такође на располагању има и „невидљиве авионе” за гашење пожара.
Јер тешко да би икаква друга теорија могла дати објашњење за јучерашње саопштење генералног секретара НАТО-а Јенса Стонтелберга, који је поздравио потез савезника НАТО-а и партнера који су, како је рекао, „изашли у сусрет и помогли Црној Гори у борби против катастрофалних пожара“.
„Црна Гора, наш најновији савезник, придружила се породици НАТО-а прије мање од мјесец дана. Наш брзи одговор демонстрира да смо снажна подршка нашим савезницима. То је прави примјер евроатлантске солидарности“, утврдио је Столтенберг.
На ову и овакву „евроатлантску солидарност“ без оклијевања пожурила је и да реагује Влада Црне Горе, која се захвалила НАТО-у и партнерским државама на брзој реакцији и помоћи савезника, уз опаску да ће „Црна Гора то знати да цијени“.
„Помоћ НАТО-а у гашењу пожара у Црној Гори показује да наша земља већ ужива у бенефитима свог новог статуса и новог капацитета“, саопштили су данас из Владе.
Наравно, није никаква новост да се актуелна црногорска влада и Столтенберг сасвим добро међусобно подржавају. То се знало још одавно. Оно што се, међутим, није до данас знало, јесте да обе стране истовремено обитавају у каквој паралелној стварности, матриксу, у којем невидљиви авиони НАТО-а гасе пожаре по Црној Гори.
Нажалост, док црногорска влада благодари Столтенбергу, права истина је да је ситуација у Црној Гори и даље крајње озбиљна и да је нарочито драматично стање на приморју и околини Тивта. Извјештаји са терена говоре да су снаге на терену и даље немоћне у борби са ватреном стихијом, а да помоћ добијена споља у виду летјелица за гашење пожара „није задовољавајућа“.
Узгред, инострана помоћ је након неколико дана проведених у агонији ипак стигла, и то од Украјине, Швајцарске и Израела — земаља које, колико је познато, нијесу чланице НАТО-а.
Него да не будемо сасвим неправедни и непрецизни када је у питању НАТО. Помоћ је заиста стигла и од једне активне чланице алијансе — Бугарске. Додуше, можда и иронијом судбине, у виду хеликоптера руске производње…
Нема места паници — српске пожаре гасиће авиони из Русије
Нови топлотни талас који стиже у наш регион носи опасност од нових пожара не само у Хрватској и Црној Гори, већ можда и у Србији. Из Српско-руског центра у Нишу поручују да нема места паници, јер ће у случају да избије пожар на територији Србије бити употребљени сви расположиви капацитети како би се ватра што пре угасила.
„Русија је за борбу против пожара већ упутила 18 савремених ватрогасних камиона, који могу да буду употребљени у било ком тренутку. Затим, у власништву Центра су шатори, пумпе и компресори, који су такође на располагању уколико затреба. У случају већих пожара, може бити употребљена и авијација, а у питању су авиони ’Иљушин 76‘, ’беријев 200‘, као и хеликоптер ’камов 32‘, који се налазе на територији Русије. Са своје стране, Србија би обезбедила сво неопходно људство како би се криза санирала“, каже за Спутњик директор Центра Вјачеслав Власенко.
Он подсећа да је успешна сарадња између Руско-српског хуманитарног центра и нашег МУП-а остварена не само током 2012. када су у Србији избили пожари, већ и приликом поплава 2014. године, када је Русија послала авионе и људство који су помагали како би се катастрофа санирала.
„На крају крајева, Центар је у Србији формиран како би помагао и сарађивао са српском страном. Сваким даном добијамо информације из Русије, тачније из Центра за кризне ситуације, о термалним тачкама где се указује на повећане температуре у Србији. Све се то потом шаље Министарству унутрашњих послова Србији, тачније сектору за ванредне ситуације. То су превентивне мере које се примењују свакодневно како би се катастрофе избегле“, напомиње Власенко за Спутњик.
Међутим, Петар Војиновић, уредник портала „Танго сикс“, за Спутњик каже да су ватрене стихије које смо имали пре неколико година у Србији показале да су капацитети наше земље за гашење великих пожара из ваздуха — врло скромни.
„Они се састоје из заједничких снага полиције и војске, односно хеликоптерске јединице МУП-а Србије и ратног ваздухопловства Војске Србије, а то су заправо регуларни транспортни хеликоптери који имају инсталације како би могли да носе ведра са водом. То јесте један од начина за гашење пожара, али је за веће пожаре и веће површине неадекватан и због тога су потребни авиони са већим капацитетом, што се показало и пре неколико година када смо од Русије добили помоћ у виду авиона ’Иљушин 76‘ и хеликоптера Камов, који су наменски дошли и били употребљавани из Српско-руског хуманитарног центру у Нишу“, каже Војиновић.
