Прочитај ми чланак

НА ДАНАШЊИ ДАН — Руси газећи Берлин заузели Рајхстаг, па се убио Хитлер

0

На данашњи дан 1945. трупе Црвене армије су током операција опсаде Берлина заузеле Рајхстаг, зграду немачког Парламента.

 Фотографија црвеноармејаца који постављају совјетску заставу на зграду Рајхстага обишла је свет и практично означила савезничку победу у Другом светском рату.

Истог дана убио се и Адолф Хитлер.

Фотографију је снимио Јевгениј Халдеј, први ју је објавио совјетски часопис „Агањок“ 13. маја 1945, а сама фотографија заправо представља репризу постављања оригиналне заставе, коју је на Рајхстаг поставио војник Михаил Мињин у 22 часа и 40 минута.

Током ноћи Црвена армија је водила жестоке борбе у берлинском Владином кварту (у немачким оперативним документима „Цитадела“), а у једном тренутку нацисти су успели да скину заставу коју је Мињин поставио.

Халдејева фотографија настала је 2. маја 1945, када се он попео на зграду и снимио двојицу војника, Грузина Мелитона Кантарију и Руса Михаила Јегорова, који су поставили заставу СССР-а коју је сашио Халдејев ујак.

Уз фотографију америчких маринаца који постављају америчку заставу на острву Иво Џима, Халдејева фотографија је најупечатљивија фотографија Другог светског рата.

Халдеј је рођен у јеврејској фамилији у Украјини. Био је опсједнут фотографијом још од детињства, а први фотоапарат је направио од бакиних наочала. Почео је радити као новински фотограф за совјетску новинску агенцију ТAСС када му је било деветнаест година.

Поред ове, чувене су Халдејеве фотографије са Нирнбершког процеса. После рата, Халдеј је једно време радио за совјетску агенцију ТАСС, а од 1948. до 1959. радио је као слободан фото-репортер за бројне совјетске часописе, бележећи својим фотографијама свакодневни живот

Од 1959. до пензионисања 1970. радио је у московском дневном листу Правда.

Године 1984. објавио је збирку својих ратних фотографија под називом „Од Мурманска до Берлина“, својеврсну биографију испричану фотографијама.

Његов талент је био цијењен од стране совјетске елите, а познато је да је правио портрете неколико руских предсједника, као што су Стаљин, Михаил Горбачов и Борис Јељцин.

Међународну потврду своје славе као ратног репортера на Западу је стекао после 1990, када су у више западних метропола организоване изложбе његових ратних фотографија.   

Иако је често сценирао и манипулирао своје фотографије, увијек је инсистирао да је то радио како би подвукао важност догађаја.