Прочитај ми чланакПоново сам имао задовољство да проведем готово три недеље у Русији.
Научна конференција државног Универзитета из Нижњег Новгорода одржана је током крстарења великог крузера „Октобарска револуција“, по најсевернијем делу Волге, од Нижњег Новгорода до Белог језера на северозападу и назад, у трајању од седам дана.
Обишли смо места и градове древне Русије, где је био цивилизацијски центар руских земаља у зрелом периоду Средњег века после пропасти Кијевске Русије на југу, када су од средине XIII века извршили инвазију монголско-татарски освајачи.
Ради се о путу, који само у једном правцу има близу 1000 км, у правцу северозапада…Најсевернија тачка на којој смо овог пут били су Бело језеро.
Белојезерски средњовековни манастири су на географској ширини Санкт Петербурга (око 400 километара на исток), док је полазна тачка Нижњи Новгород приближно у равни Москве.
Пратило нас је лепо време, без падавина и често сунчано, само је претпоследњег дана био пљусак.
Истина, када смо ишли ауто-путем једну деоницу до Вологде, видели смо необичан саобраћајни знак опасности – да лосови могу да претрчавају пут!
За разлику од мајског крстарења сада нисмо имали прилике да обиђемо ни један милионски град (Вологда, Јарослављ, Кострома и Цереповец највећи градови на овој рути које смо обишли имају између 300 000 до 600 000 становника), али били смо импресионирани ризницом архитектонских достигнућа и обележја, практично свих историјских епоха, а највише средњовековне и нововековне…
Одушевљени духовношћу бројних манастира и цркава, лепотом природе и гостопримљивошћу људи са којима смо се сретали.
Спој традиционалног и модерног је видљив и на овом путу по северном делу европске Русије (мада ово није пуни север, који се простире више од хиљаде километара копна ка северним морима – Баренцовом, Белом, Северном океану…
Цкаловск градић који је добио име по легендарном пилоту двадесетих и тридесетих година совјетског периода Цкалову, који је извршио више пионирских летова, између осталог први је прелетео Северни пол и слетео у Канаду, прелетео СССР по дужини и потом до Аљаске, изводио акробацијске подухвате и др.
У музеју Цкалова у његовом хангару оригинални авиони из тог периода са којима је постизао ове подвиге, пре него што је погинуо у авионској несрећи децембра 1938. у једном од својих бројних подухвата тестирања нових типова авиона.
Древни град Јарослављ, као и Кострома и већина других које смо посетили овом приликом припадају тзв. Златном прстену руских градова.
То су најстарији градови у Русији, значајни по својим црквама, свом историјском значају, својој архитектури. Ти градови су врло често музеји на отвореном.
Посебно су значајни због своје архитектуре, која обухвата здања од 12. до 18. века: манастире, саборне цркве, кремље, дворце.
Неки од ових градова су се једва изменили од средњовековних времена, на пример Суздаљ. Јарослављ је основао Јарослављ Мудри 1010. године и та година се налази (заједно са усправним медведом) на грбу града који је често видљив као обележје на многим зградама, у парковима, тврђави, дворцима.
Црква Иље Пророка је једна од најлепших које сам видео до сада. Поред Волге централни парк, више црквених објеката, тврђава указују на велелепну средњовековну прошлост овог миленијумског града.
Преображенски манастир је најстарија грађевина у Јарослављу – подигнут је на темељима из 13. века. Ово је био један од омиљених манастира Ивана Грозног, а пре 150 година претворен је у музеј.
Комплекс се састоји од шест цркава отворених за посетиоце, сабраних у архитектонску целину уређену у стилу локалне архитектуре из 18. века
Цереповец је индустријски и универзитетски град. Посетили смо ректорат где нам је представљен Универзитет, имали састанак са ректором и научним већем, обишли студентски град, стадионе и спортске комплексе које користе студенти.
Металургија је најважнија индустријска грана овог града и са дугом традицијом, па смо посетили и Музеј металуршке индустрије.
Истог дана посетили смо Вологду, град од око пола милиона становника са великом градском тврђавом, музејем рукотворина (читав овај регион производи индустријско биље, а нарочито лан) и Софијски сабор, такође импресивну цркву средњовековног периода.
Као и у Јарослављу, тешко је описати бројне грађевине средњовековног и нововековног периода изградње, нестварно лепог и монументалног изгледа, којима обилује овај град.
До Вологде смо дошли ауто-путем, крузер је остао у оквиру Рибинској језера (“морја”, веће је од преко педесет Охридских језера), а потом наставили ка северу преко Волго-Балтичког канала.
Сутрадан стижемо до најсеверније тачке нашег пута, до Белојезерског, на обали Белог језера, где се у селу Горицу налази чувени средњовековни Кирило-Белојезерски манастир, један од главних центара тадашње руске духовности.
Манастир је опасан тврђавом и у њему се између осталог налази и музеј икона.
Гориц и његову околину називају зеленом оазом.
Следећих дана идемо на југ (југоисток) ка Нижњем Новгороду.
Рибинско језеро које Руси називају морем, је колосално чак и за руске прилике.
После преводница настављамо Волгом заустављајући се у Мишкину, а сутрадан у Костроми и Плесу.
Мишкин туристички градић, назван по мишевима, на неки начин развија у продизнијевском стилу фаму о свом називу.
У Дворцу мишева, интересантној и лепој грађевини „столује“ цар мишева и његова супруга, заправо позоришна иконографија.
Међутим, у сутерену овог дворца се налазе у застакљеним кавезима у зидовима хиљаде врста мишева, заморчића, слепих мишева и пацова, што зачудо није изазвало негативне реакције туриста-посетилаца.
Изгледа да је неко убедио градску управу да ће на овај начин намамити много туриста, продајући и сувенире у сличном стилу.
На улицама овог градића готово да никада нисам видео толико много разнорасних мачака, и то прилично подгојених. Да ли је и то део туристичке атракције?
Оно што се мора рећи и у Јарослављу и неким другим градовима уочљива је почасна стража локалне гарде, која је састављена и од девојака.
Такође, као што је то случај и у Мишкину, спомен обележје, где су поред споменика и вечној ватри жртвама тог места у Другом светском рату, педантно на спомен плочама пописана имена свих палих мештана у том великом сукобу.
Ово је наравоученије и за Србе, јер ако се у великој Русији могу пописати на спомен плочама имена милиона и милиона жртава у Другом светском рату, зар нешто слично није могуће урадити и код нас, који смо имали огромне жртве и које свакако треба запамтити.
Кострома град стар око девет векова, са близу 300 000 становника, има такође велелепне грађевине и припадање Златном колу (прстену) средњовековних руских градова.
Највише утиска су оставили Ипатевски и Богојављански манастири, дворац Снежане и многе друге грађевине. Градски главни трг и грађевине монументалне.
Градић Плес је место џет-сета, обишли смо сликарски музеј Левитана и занимљиве уличице и локале овог омиљеног места Московљана и посетилаца из Нижњег Новогорода и околине.
На крузеру смо имали, паралелно са туристичким обиласцима, радне секције по научним областима, где смо презентирали своје реферате и учествовали у дискусијама.
Са колегама, проф. Др Рајком Буквићем и др Иваном Пајовићем представио сам наш научни рад о облицима сарадње Подунавља Србије и Волго-Вјатске регије у области аграра.
Одељење Факултета за индустријски дизајн представља своје бројне моделе одеће у централној сали крузера, а манекенке су неке од студенткиња.
Следећих десет дана смо провели у универзитетском центру у Књегињину, где је Економско-инжењерски факултет Нижњеновгородског државног универзитета и седиште ректора, и где смо као и у мају, проф. Буквић и ја држали предавања студентима.
Одсели смо у истом апартману за иностране професоре, а зграде Економског и Инжењерског факултета су ту одмах близу.
У студентској мензи, у којој уједно једу и професори, храна је укусна и јефтина, ручак је испод једног евра, што говори о социјалној бриги руске државе! На Економском факултету где сам држао већи број часова су готово све студнткиње, па сам једном држао предавање са педесет њих (ни један студент у групи), а у другим групама има и по неки студент. Међутим, када сам држао предавање на Инжењерском факултету огромна већина су мушкарци, и то добрим делом (такође за разлику од Економског где су углавном етнички Руси) по националном саставу из бивших совјетских република, углавном из Централне Азије. Један час сам тако држао предавање студентској групи која има дванаест студената и сви су из Таџикистана!
Други и претпоследњи дан овог двадестодневног путовања провео сам у Нижњем Новгороду граду од близу милион и по становника…
Последњег дана боравка, већ је средина октобра и температура се увелико спушта испод + 10 целзијусових (што наговештава скори почетак зиме), боравим у Москви.
Ујутро сам допутовао авионом из Нижњег Новгорода, а увече одлетео за Београд…
У међувремену, у подне, одржао сам предавање студентима и гостима на Универзитету МНЕПУ, који је понајвећи московски приватни универзитет.
Две су теме мог излагања: једна о сарадњи Подунавља Србије и Волго-Вјатске регије у области аграра (који је објављен у научном часопису Економског факултета у Нижњем Новгороду), а друга о садашњим односима између Руске Федерације и Србије.
Захваљујем се ректору МНЕПУ проф. Степанову на присуству трибини, а посебно проф. др Божи Митровићу са овог факултета који тридесет година живи и ради у Москви и који ми је помогао око организације ове трибине.
Руска федерација је колосална и развијена земља, светска сила. Руски градови попут оних у западној или средњој Европи, имају у својој архитектури лепезу историјског пресека од Средњег века, преко царских периода Новог века, до савремености.
Ми на Балкану имамо везано за период турских освајања приличну празнину у архитектури, иако нас сорошевски курсисти-историчари уверавају да је то било, као „време неког процвата“.
Са друге стране поред колосалности, успешности свега онога што је везано за архитектуру, лепоте природе, саобраћајнице, инфраструктуру, дакле моћ државе и природне ресурсе, стандард обичних грађана у Русији је нешто бољи него у Србији, иако је ДПБ статистички вишеструко већи.
Једноставно, резултати Путинове ере од 2000. године су врло видљиви и на државном и међународном нивоу, и у стандарду грађана.
Истина због санкција ЕУ и западних земаља од развоја украјинске кризе, ангажовања војног у Сирији, долази до успоравања раста руске економске моћи, али је узлет и даље евидентан и што је најважније очекује се и у даљој перспективи.
