Прочитај ми чланакНедаће које рат доноси нису мимоишле ни најстарији и најзначајнији музеј у Србији, који је основан 1844. године. Зградe у центру града, на некада Краљевом, а данас Студенском тргу, у којима је био смештен Народни музеј, погођене су више пута током аустроугарског гранатирања Београда лета 1914. године. Том приликом су поједина археолошка, нумизматичка и уметничка дела била потпуно уништена, док се другима изгубио сваки траг у току окупације 1915–18. године.
У бризи, заштити и спашавању културне баштине током Првог светског рата својим несебичним деловањем учествовали су многи савесни људи. Један од незнаних, пожртвованих чувара баштине који се руководио исправним начелима у преломним тренуцима рата био је и Ибрахим–ага Дева (1860–1938), албански трговац, земљопоседник и власник стругаре из Косовске Митровице.
Мушки укућани породице Дева, фотографисани у Косовској Митровици, пред Први светски рат
Приче о значајним историјским збивањима, каква су и она која су се у Краљевини Србији догодила у другој години рата, могу бити још јасније сагледане захваљујући микроисторијским епизодама попут оне која се у Косовској Митровици збила средином октобра 1915. године. Наиме, током ратног затишја те године, Министарство просвете Краљевине Србије организовало је евакуацију збирки и фондова Народног музеја у Београду, Етнографског музеја, Народног позоришта, Галерије слика, библиотеке Народне скупштине и Београдског универзитета.
Стотине сандука (смештених у десет железничких вагона) са музејским предметима и књигама кренули су на трновити пут железницом преко Алексинца и Ниша до Скопља, где су смештени у простор бившег турског конака Куршумли хана и Елен Капан џамије. Споменути објекти у Скопљу су након Балканских ратова били у власништву Народног музеја у Београду и служили су као простор за смештај старина са Нових територија.
Због близине новог фронта, отвореног уласком Бугарске у рат, октобра 1915, Министарство просвете доноси одлуку да се, у правцу повлачења српске војске, Краља Петра I и народа, државне збирке из Скопља пребаце у Косовску Митровицу. Изузетној културној баштини коју је требало сачувати од ратних разарања уточиште односно бесу пружио је Ибрахим Дева који је два месеца сандуке скривао у својој стругарској магази. Поред Ибрахима и његове породице, о безбедности магазе и драгоцене садржине, бринули су и начелник Краљевско српског округа звечанског Ђорђе Машић и службеник начелства, Јосиф Ћамиловић.
Ибрахим – ага Дева (1860–1938) и његов син Џафер (1904–1978), фотографисани у Косовској .Митровици, пред Први светски рат
Међутим, већ почетком децембра 1915. године аустроугарска Трећа армија, под командом фелдмаршала барона Хермана Кевеша (1854–1924), коју су предводили царско–краљевски генерали С. Шаркић и Ј. Розни окупира северозападни део Косова и Метохије и проналази скривена културна добра, након чега почиње њихова девастација (мистериозне селидбе, пописи, пропагандне изложбе итд.) која ће трајати све до краја рата и ослобођења Србије.
Шта се тачно догађало са збиркама и колекцијама од децембра 1915. до марта 1916. у Косовској Митровици нажалост није познато. Нема проверених података ни о томе да ли је због скривања културног блага Ибрахим Дева интерниран у аустроугарски логор Нежидер.
Кућа породице Дева, изграђена 1930. године.
Оно што нам је познато јесте да је крај рата Ибрахим дочекао као сиромашан човек, што га није спречило у настојањима да свој иметак поврати у послератном периоду. О томе сведочи и чињеница да је најлепша стамбена зграда изграђена у старој градској чаршији Косовскe Митровицe пре Другог светског рата била управо кућа породице Дева.
Присећајући се изузетних појединаца и историјских епизода које понекад остају загубљене у мноштву историјских чињеница, у прилици смо да на другачији начин сагледамо, како време о којем сведоче, тако и вредности које су руководиле актере одређених догађаја.
ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!
Надамо се да ћемо, упознајући изузетне појединце који су на себи својствен начин препознавали универзалну вредност културног наслеђа, и неке нове прегаоце подстаћи да крену истим путем како бисмо заједничку баштину користили и сачували на најбољи могући начин за будућа поколења.
